“Živeti među Srbima znači živeti među prijateljima”. Ovo je poručila 17-godišnja Kenza Belhaž na promociji svog romana prvenca: “Put iz doline ruža u dolinu jorgovana”.
Kćerka ambasadora Maroka u Beogradu Mohameda Amina Belhaža, doajena Grupe ambasadora afričkih zemalja i šefova misija u Beogradu, Kenze Belhaž je opisala svoj devetogodišnji boravak u Srbiji i istovremeno, konsultujući se sa istorijskim činjenicama, povezala duboke veze prijateljstva marokanskog i srpskog naroda koje datira više od jednog veka.
– Zamisao da opišem svoje „putovanje”, od polja jarkocrvenih ruža pod planinom Atlas do Doline jorgovana, nastaje kad sam čula priču kako je plave jorgovane u dolini Ibra svojoj supruzi Jeleni Anžujskoj zasadio u znak ljubavi kralj Uroš Prvi Nemanjić polovinom 13. veka. Impresionirala me je priča da je ona osnovala školu za mlade dame i držala časove na srpskom i francuskom jeziku pre više od sedam vekova – kazala je Kenza Belhaž.
Predgovor ovom emotivnom delu napisala je supruga predsednika Srbije Tamara Vučić, a projekat podržao Sektor za diplomatiju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Roman, štampan na pet jezika, nije samo dnevnik odrastanja jedne devojke, već i svojevrsni omaž srpsko-marokanskih diplomatskih odnosa.
U istraživanju srpsko-marokanskih odnosa koristila se građom Muzeja srpske diplomatije, Arhiva Jugoslavije i Nacionalnog arhiva Maroka. Čitaoc putuje kroz vreme: od Prvog svetskog rata i iskrcavanja srpskih vojnika na afrički kontinent 1916, pa do aktivne uloge koju su dva naroda imali u Pokretu nesvrstanih.
– Od moje mentorke u istraživanju diplomatskih odnosa Srbije i Maroka – ambasadorke dr Ljiljane Nikšić, pomoćnice Ministarstva spoljnih poslova za javnu i kulturnu diplomatiju, saznala sam da je bilo mnogo srpskih studenata na Sorboni, kao i da je počasni doktor nauka ovog univerziteta bio čovek koji je osvetlio čovečanstvo – Nikola Tesla. Takođe, videla sam na fotografiji najviše francusko priznanje – orden „Legija časti” – na grudima kralja Petra Prvog i pročitala da su Francuzi zbog neopisive hrabrosti u Prvom svetskom ratu
proglasili Milunku Savić „srpskom Jovankom Orleankom” – priča Belhaž.
Objašnjava da je u Srbiju došla kada je imala osam godina.
– Sećam se da su me kao dete koje se pribojavalo odlaska iz svog kraja sačekale raširene ruke dobrodošlice. U Srbiji su ljudi nasmejani, a drže do porodice i tradicije kao i mi u arapskom Maroku. Osećam Beograd kao svoj grad, danas za mene bogat i ličnim prijateljima – ističe Belhaž.
Otkriva da joj je uzor francuski pisac alžirskog porekla Alber Kami i objašnjava da su je da napiše knjigu najviše ohrabrili ambasadorka Nikšić, ali i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić i primadona Jadranka Jovanović.
Poslušala ih je i ističe da se nije pokajala jer je pisala iz srca, ono što oseća. Kenze Belhaž nam na svojim stranicama otkriva i kako su dva naroda, iako fizički udaljena, uvek nalazila put jedno do drugog kroz duh međusobnog poštovanja.
– Ova knjiga nije samo svedočanstvo jednog ličnog iskustva, već i istinska priča o tome kako dve različite zemlje stvaraju spone, niti koje ih spajaju u spektru kultura čitavog sveta. Upravo Kenza Belhaž iz Kraljevine Maroko donosi topli duh prijateljstva i ovu predivnu knjigu našoj zemlji, zemlji Srbiji – kazala je članica Uređivačkog odbora Dunja Petrović.
Poručila je da se u romanu ,,Put iz doline ruža u dolinu jogrovana“ može otkriti i kako se prave srpsko-marokanski ćevapi, kada je Kenza upoznala Novaka Đokovića, da li navija za FK “Partizan” ili “Zvezdu”.
– Ali i kakvo značenje nosi slava Svetog Jovana koju je dobila od srpskog prijatelja, kao i bogatu razmenu između dve kulture – od gastronomije i odeće do jezika prijateljstva. Putovanje i život Kenze Belhaž od devete godine, kada je došla u Beograd, do sedamnaeste, kada je napisala ovaj dnevnik, slika je iskustva odrastanja u Srbiji, zemlji koja joj je postala drugi dom – zaključila je Petrović.
