MOSKVA – Pre i nakon sarajevskog atentata, 28. juna 1914. godine, u Beču je krenula medijska propaganda neviđenih razmera protiv Srbije, dok je u BiH počeo strašni pogrom Srba. Oni su bili izloženi napadima delova hrvatskog i muslimanskog stanovništva, svedoče medijski napisi iz tog doba. Dok su u Beču tvrdili da iza svega stoji Srbija i da joj pomaže Rusija, počeo je linč Srba u Sarajevu i širom BiH. Na ulicama Sarajeva pojavila se grupa hrvatske omladine i studenata špartajući gradom sa povicima: ‘Živjeli Habsburzi’. Malo po malo, gomila se uvećavala. Skandiralo se ‘Dole Srbi’. Omladini se pridružila i muslimanska gomila, zavedena, očigledno, pasivnošću organa reda. Niko od prestupnika nije uhapšen.
x Prve žrtve pogroma bile su srpske prodavnice. Ceo njihov kvart je bio razrušen. Nakon toga, opijena masa je počela da atakuje na srpske javne zgrade i stanove u kojima nije mogla očekivati veliki otpor. Na kraju, nije ostala cela ni jedna srpska kuća. Svuda po ulicama vukle su se gomile otpadaka od zidova razrušenih prodavnica, polomljeni nameštaj i drugi tragovi razgroma. Linč je trajao sve do večeri, kada je proglašeno vanredno stanje, glasili su novinski izveštaji sa lica mesta. Svako ko nije znao šta se juče dogodilo, pisao je dopisnik bečkog lista "Noje fraj prese" dan nakon atentata, pomislio bi da se ovde dogodio zemljotres.
x "Lojalni" elementi u BiH – deo Hrvata-katolika i muslimana, neprijateljski raspoloženih prema Srbima, želeli su da pokažu svoju lojalnost prema vlastima. Oni su bosanskom parlamentu bili spremni da se odreknu svih prava garantovanih ustavom kako bi dali mogućnost (austrougarskim) vlastima da uhapse najistaknutije parlamentarne predstavnike srpskog stanovništva. Dopisnik "Ruskih vedomosti" izveštavao je sa lica mesta iz Beča: "Velike razmere antisrpskih demonstracija primoravaju dobronamernu štampu da ukaže na opasnost od propagande koju vode šovinistički organi. Ovi poslednji za sve optužuju Srbiju, uplićući tu i Rusiju… Trećeg dana nakon atentata, grupa maloletnika je držala pod opsadom ambasadu i uzvikivala ‘Dole Srbija!’ Ponekad bi se čuli i povici: ‘Dole Rusija!’ Paljene su srpske zastave…"
x Austrijske novine su tada vodile aktivnu propagandu. Cilj je bio da dokažu da iza atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda stoje uticajni političari iz Srbije. Kampanja je bila toliko efikasna da je izazvala neviđeni linč Srba i velike demonstracije ispred srpske ambasade u Beču. Ako bi neko i posumnjao u to da je Srbija zaista odlučila da zaigra opasnu igru sa mnogo jačom Austrijom, odmah im je objašnjavano da je Srbija "samo eksponent Rusije". O manipulacijama austro-ugarske propagande tog doba opširno je pisala ruska štampa, navodi "Glas Rusije" i podseća da se u propagandi išlo tako daleko da su i pre atentata izmišljani napadi i navodne provokacije Srbije.
List "Ruske vedomosti" od 21. juna 1914 piše: "Kada je 20. maja stigao glas da je minirana austrijska ambasada u Beogradu, mnogi su u to poverovali. Počeo se širiti strah ‘Znači, rat! Nema druge’." Tako je počeo /prvi/ pogrom Srba u 20. veku.
