Iako je imao stalni posao, posle odsluženja vojnog roka, 1967. godine, rešio je da sreću oproba u Americi. Otišao je u Ohajo gde je živela njegova pokojna tetka Antonija Tolvinski. Od nje je otišao u Čikago. Tamo se, posle samo tri nedelje poznanstva, venčao sa Nadeždom Todorović, rodom iz Vukmanovca kod Rekovca. Pošto je Marjan otišao u invalidsku penziju, njih dvoje su se pre sedam godina doselili u Rekovac u kome su sagradili dvorac.
– Čuo sam da se u Americi dobro zarađuje. Pošto nisam znao jezik, u Čikagu sam se zaposlio kod jednog Slovenca koji je sklapao kamione, a potom sam radio u kovačnici. Kad nam se ukazala dobra prilika, Nadežda i ja smo otvorili tri kafane, ali pošto je to težak i neizvestan posao, 1972. godine prestali smo da se bavimo time. Kupio sam kamion i počeo da vozim robu za firmu Badrek na relaciji Čikago – San Francisko. Time sam se bavio 35 godina – kaže Marjan, koji ima američko državljanstvo i koji se nije pokajao što je otišao za Ameriku, naročito kad vidi šta su stekli.
Nadežda je u Čikago došla 1961. godine jer je u tom gradu radio njen pokojni otac Milorad Vukosavljević. Zanimljivo je da je njen otac bio u Nemačkoj u zarobljeništvu. Tamo je upoznao Nemicu sa kojom je otišao za Ameriku. Jedinica Nadežda sa majkom Milevom ostala je u Vukmanovcu. Po jagodinskim kafanama počela je da peva sa samo 11 godina. U međuvremenu se udala i rodila sina Životu. Ali, kad je imala 25 godina, rešila je da ode kod oca u Ameriku. O njenom sinu brinula se njena majka Mileva.
– Znate li šta je onda bila Amerika?! Pare sam zaradila pevajući u srpskim kafanama. Kad sam se udala za Marjana, prestala sam da pevam. Marjan je bio moja sudbina. Kada smo kupili prvu kafanu "Triglav", kod nas su došli moj sin i majka Mileva – kaže Nadežda.
– Kafanu sam kupio kad sam u džepu imao samo 150 dolara. Tetka je obećala da mi da 3.000 dolara, a kad sam je pozvao, rekla mi je da nema taj novac. Pošto nisam hteo da mi propadne kapara od 1.000 dolara, morao sam da nađem 12.000 dolara. Američki sindikat nam je obezbedio taj novac, uz uslov da oni uzimaju zaradu na džu-boksu i raznim aparatima, poput onog za cigarete – veli Marjan.
Kafana je odlično radila jer su u to vreme u Čikagu bile samo tri srpske kafane. Kada su je razradili, prodali su je za dobre pare.
Gosti iz Njujorka
Mileva je kuvala čorbu, srpski pasulj, kupus i spremala ćevape, pa su i iz Njujorka dolazili da bi jeli. Pored dobre hrane, posebno vikendom, "Triglav" je bio pun jer su gosti dolazili zbog srpskih televizijskih kanala, ali i slovenačke, dalmatinske i hrvatske muzike.
Potomci
Nadeždin sin Života Todorović se sa suprugom Miljanom iz Amerike vratio u isto vreme kada i Marjan i Nadežda. Životin sin Dragan ostao je u Čikagu sa sinom Stefanom i kćerkom Katarinom. Zaposlen je kao menadžer u jednoj italijanskoj piceriji.
