Radmila Miladinović (20) iz Sarnena kanton Obvalden je po njenim saznanjima prva Srpkinja u švajcarskoj vojsci i služi u rodu pešadija. Za "Vesti" govori o tome šta ju je motivisalo na ovaj korak, kako sagledava svoju ulogu u državi gde je rođena i odrasla.
– Odluka je pala prošle godine u oktobru, kada sam počela posle zanata da razmišljam kako bih želela dalje da se školujem. Tog istog meseca sam i poslala zahtev za regrutaciju u vojsci, koji je prihvaćen već u januaru 2014. godine. Moji korenu su srpski, ali sam ja ovde rođena i odrasla. Moja domovina je Švajcarska, ali svakako sam ponosna što su moji koreni srpski, to ni u jednom trenutku ne zaboravljam i želim da ljubav prema svojim korenima negujem kroz svoj dalji život – kaže Radmila.
Priprema za prijemni
– Za vojsku sam se odlučila zbog discipline koja vlada u njoj, a još kao devojčica sanjala sam da budem policajka. Kad sam završila školu kontrolne službe za saobraćaj, imala sam puno kontakata sa policijom i zakonima države Švajcarske. Posle svega toga sam se informisala o policijskoj školi i shvatila da sam još suviše mlada i da njima trebaju osobe sa životnim iskustvom. Zato sam se opredelila za vojsku jer kroz nju ću sazreti, a istovremeno biće to i priprema za prijemni ispit i test za policijsku školu u koju želim da se upišem – objašnjava Radmila.
– Želim da po odsluženju vojnog roka izađem ojačana psihički i fizički – dodaje ona.
Radmila kaže da služi u rodu pešadije, da joj se funkcija u vojsci zove Führungštaffelsoldat
|
Životna škola
Podrška roditelja |
, da je istovremeno moguće da polaže i veću kategoriju od kategorije B u kojoj je trenutno, te da će u vojsci ostati pun rok, 10 meseci. U njenom vodu su samo dve devojke i 19 muškaraca.
Nova znanja
Na pitanje kako su je prihvatili u vojsci Radmila veli:
– Svi su me oduševili otvorenošću. Pitali su me koji su bili moji motivi i zašto sam se opredelila da služim vojsku. U svom vodu sam se dobro integrisala i svi smo dobro motivisani za sticanje novih znanja. Imam osećaj da sam shvaćena kao ozbiljan vojnik i da je obostrano respekt prisutan.
Radmila ističe da ima sve potrebne i odlične uslove u vojsci, spavaonu sa kupatilom, kao i svoju privatnost, te da je ulaz u žensku sobu za bilo koji čin vojnog lica dozvoljen samo uz pratnju kolege.
– Ne osećam se uopšte ugroženo. Kontrole sobe prave uvek u dvoje – kategorična je naša sagovornica i objašnjava da nema nikakvih privilegija zato što je žensko.
– Težina opreme je ista i za nas kao i za muškarce, ustajemo svi u isto vreme, i izvršavamo iste zadatke. Obuka sa oružjem je potpuno ista. Imaju iste zahteve za sve nas. Meni ne bi bilo prijatno da nije tako – veli Radmila.
