Prva "plava senzacija" Holivuda nije, kako mnogi i danas veruju, Merilin Monro. Bila je to Džin Harlou još davne 1931, kada je u bioskope stigao njen drugi film "Platinasta plavuša". Film je doživeo tako veliku popularnost da su saradnici reditelja Hauarda Hjudžisa osnivali klubove platinastih plavuša širom Amerike. Žene su ludele za Džininom bojom kose, iako je njihova ljubimica poricala da se farba.
Kritičari je nikada nisu voleli. Tvrdili su da je omiljena samo zbog svog izgleda. Što su je više ocrnjivali, to ju je publika sve više obožavala, pronoseći glas da je ona najveći seks-simbol tridesetih godina 20. veka. Danas se veruje da je njena harizma manje ležala u izgledu, a više u naročitom smislu za humor koji je i te kako bio potreban običnom svetu u doba teške ekonomske krize.
I dok je umetnički život Džin Harlou bio pun smeha, lični je više podsećao na tragediju.
Harlin Harlou Karpenter rođena je 3. marta 1911. u Kanzas Sitiju, u Misuriju, u porodici zubara Monta Klera i Džin Pou, kćeri bogatog trgovca nekretninama. Brak je bio ugovoren, pa je "majka Džin", kako su nazivali gospođu Karpenter, bila nesrećna. Njena kći je izgledala mlađa nego što jeste, i zato je dobila nadimak Bejbi, koji će je pratiti do kraja života. Majka je bila ta koja je oduvek sanjala da postane glumica, pa je svoje neostvarene ambicije prenela na malu Harlin i po svaku cenu nastojala da od nje stvori zvezdu.
Čudo iz Kanzas Sitija
Pošto su se Karpenterovi razveli, mama Džin se sa ćerkom 1923. zaputila u Holivud. Tri godine kasnije, majčin otac Skip Harlou postavio je ultimatum – ili će se obe vratiti u Kanzas Siti ili će ostati bez nasledstva. Deda je potom unuku poslao u letnji školski kamp u Mičigenu. Tu je 14-godišnja Harlin dobila šarlahnu groznicu. Izlečena je, ali je bolest ostavila posledice koje će se pokazati kobnim.
"Majka Džin" nije mirovala. Udala se 1927. za svog dečka Marina Belaija. S ćerkom se preselila kod njega u Čikago. Svega šest meseci kasnije, u porodici se ponovo čuju svadbena zvona. Kao učenica privatne škole u Ilinoisu, ostavši bez majčinog nadzora, Harlin je rano upoznala čari ljubavi. Imala je 16 godina kada se udala za nešto starijeg Čarlsa Magrua, bogatog naslednika.
Mladi par se 1928. preselio u Los Anđeles, u otmeno holivudsko naselje Beverli Hils. Živeli su raskalašno, bez imalo rada i, kako se pričalo, uz mnogo alkohola. Jednog dana Harlin je odvezla svoju prijateljicu glumicu na sastanak u studio Foks i ostala u automobilu da je sačeka. I kao što biva u holivudskim pričama, neko važan ju je slučajno spazio. Bio je to jedan od direktora studija.
Nekoliko dana kasnije, javila joj se glumačka agencija Central kasting. Harlin ni izbliza nije imala želju da postane glumica koliko je to strasno želela njena majka. Ipak, pristala je na sastanak sa producentima, verovatno iz dosade i radoznalosti.
Tada je za umetničko ime uzela majčino ime i dedino prezime i postala Džin Harlou. Umela je da kaže: "Ja nisam rođena glumica. Niko to ne zna bolje od mene. I da sam imala urođeni talenat, opet sam morala naporno da radim, slušam pažljivo i sve iznova ponavljam ne bi li uspela da ga pokažem." Počela je da radi za sedam dolara dnevno, a kada je potpisala ugovor sa rediteljem Halom Roučom, zarađivala je solidnih 100 dolara nedeljno.
Iznenada, 1929. raskida ugovor, kao i brak sa Megruom. Ipak, film kao da ju je proganjao. Statirala je u nekoliko filmova sve dok iste godine nije snimila "Anđele pakla" Hauarda Hjudžisa. Ovaj film je doneo Džin Harlou međunarodnu slavu i zvanje seks-simbola. Ulogu je dobila slučajno. Hjudžis je odlučio da ponovo snimi film – koji je u prvoj verziji bio bez tona – i sa novom glumicom. Džin je odabrana na audiciji i – kad su "Anđeli" stigli u bioskope – doživela prve ovacije.
|
Kritičarima u inat Prema omiljenom filmu publike "Anđeli pakla" kritika je bila okrutna. Glumu Džin Harlou proglasili su "užasnom", smatrajući njen izgled jedinim adutom. Džin im nije ostajala dužna i vešto ih je izazivala na komentare. Iako nije volela duboke izreze na haljinama, redovno se u njima pojavljivala na prijemima, u pratnji gej prijatelja. Ponašanjem koje je rušilo tabue provocirala je ne samo kritičare, nego i "sive eminencije" Holivuda.
Loše amajlije Sujeverna kakva je bila, Džin Harlou je na snimanjima uvek nosila svoju srećnu narukvicu oko zgloba leve noge. Pre svakog izlaska pred kamere obavezno je morala da se ogleda u svom srećnom ogledalu u garderobi. |
Naredni film "Platinasta plavuša" požnjeo je još veći uspeh. Još dok je snimala "Anđele pakla" upoznala je Pola Berna, producenta iz kompanije Metro-Goldvin-Mejer (MGM). Pošto se Pol do ušiju zaljubio u nju, predložio je Luisu B. Mejeru da MGM otkupi Džinin ugovor od Hjudžisa. Mejer nije hteo ni da čuje, jer je želeo da njegov studio predstavljaju otmene i elegantne dame, a ne glumica koja mu je ličila na prostitutku.
Bern je bio uporan. Konačno, ugovor njegove mlade ljubavnice koja mu je ubrzo postala supruga otkupljen je za 30.000 dolara, tačno na Džinin 21. rođendan. Prvi film za MGM je snimila 1932. pod nazivom "Crvenokosa žena". Tada je dokazala da ima dara za glumu, a naročito za komediju.
Njen privatni život bio je daleko od smeha koji su izazivale njene uloge u komedijama. Dok je iste godine snimala "Crvenu prašinu", film koji će je vinuti među najblistavije zvezde, Bern je u njihovom domu pucao sebi u glavu. Džin je postala udovica u 22. godini. Iako je istraga dokazala da je reč o samoubistvu, odnekud su se raširile glasine da ga je ubila supruga.
Glasine su se naročito pojačale pošto je, nedugo potom, Džin počela da se zabavlja sa bokserom Maksom Berom. Maks je bio razdvojen od supruge, ali ne i sudski razveden, pa je javnost svoju "platinastu senzaciju" proglasila i brakolomkom. Da bi je zaštitili od višestrukog skandala, u MGM su joj ugovorili treći brak. Snimatelj Harold Roson pristao je na plan, kao i na to da svojoj "supruzi" ostane samo prijatelj. Lagarija je trajala sedam meseci.
Za to vreme Džin Harlou je nanizala nove uspehe, zajedno sa muškom holivudskom zvezdom Klerkom Geblom. Posle "Crvene prašine", studio ih je upario i u filmovima "Kinesko more" i "Supruga protiv sekretarice". Sredinom tridesetih godina "čudo iz Kanzas Sitija" postaje jedna od najvećih filmskih diva u Americi.
Smrt u dubokom snu
Od Polove smrti prošlo je dovoljno vremena da plavuša vrcavog duha ponovo zavoli, ovoga puta istinski. Počela je 1934. romansu sa kolegom Vilijamom Pauelom. Verili su se, ali se nisu venčali. Pričalo se da im je Luis B. Mejer zabranio brak. I pored toga, bili su srećni. A onda, u proleće 1937. na snimanju "Saratoge", Džin je počela da se žali na zdravlje. Mučili su je bolovi u stomaku, bila je neprestano umorna. Njen lekar je smatrao da sve to nije ništa ozbiljnije od upale žučne kese, budući da je glumica prethodne godine pregurala težak grip, a sepsa koju je dobila posle vađenja zuba umalo je nije ubila.
Ali, Džin je bilo sve lošije. Stalno je molila kolege da je odvezu kući, a i Gebl je posle snimanja govorio da je imao utisak da u naručju drži duha. Javnosti je 2. juna saopšteno da Džin boluje od gripa. Četiri dana kasnije, požalila se Vilijemu da ga ne vidi jasno. On je smesta pozvao lekara. Džin je pala u dubok san, isprekidan teškim disanjem, a lekar je konačno shvatio da je ozbiljno bolesna. Odvezena je u bolnicu, gde je pala u komu. Umrla je sutradan, 7. juna u 26. godini. Ispostavilo se da su joj otkazali bubrezi.
Džin Harlou je sahranjena u Kaliforniji, sa belom gardenijom u rukama i nepotpisanom porukom na kojoj je stajalo: "Laku noć, moja najdraža dušo." Na nadgrobnom spomeniku ispisano je "Naša Bejbi". Svi su je zvali tim nadimkom. Samo joj je Gebl tepao "Sis", skraćeno od "sestra". Oni koji su Džin Harlou videli bez šminke, pričali su da je izgledala kao detence. Mnogo godina kasnije, Merilin Monro je priznala da joj je Džin Harlou idol. Sudbina je namestila da im obema poslednji filmski partner bude Klerk Gebl.
