Sada kada su okončane predsedničke konvencije, naredni ključni dan u kampanji u trci za kabinet predsednika Sjedinjenih Država je utorak, 29. septembar, dan kada će biti održana prva debata predsedničkih kandidata.
Republikanski predsednik Donald Tramp i njegov demokratski rival, bivši potpredsednik Džo Bajden, proveli su nedelju nakon svojih konvencija iznoseći svoje argumente u nekim državama SAD koje su ključne za pobedu na izborima – Viskonsinu, Pensilvaniji i Severnoj Karolini, prenosi Glas Amerike.
-Mislim da možemo očekivati da vidimo burnu raspravu između dva predsednička kandidata – rekla je Dženifer Merčija, profesorka komunikacija na Teksaškom A&M univerzitetu i dodala da su oba kandidata borci.
Merčija kaže da najave Trampovog debatnog stila mogu biti pronađene u onome kako je opisao svoju kampanju 2016, kao “kontraudarac”.
-On regularno koristi svoj ad hominem napad, kojim napada osobe umesto njihove argumente. I on nema stida da to radi, da se ruga ljudima i ismeva ih tokom debate. On je to radio 2016 – rekla je Merčija, dodajući da istorija Bajdenovog debatovanja pokazuje da će on držati svoje pozicije.
-Ono što smo videli 2012. u njegovoj potpredsedničkoj debati je bilo slično, mislim, Trampovom stilu. Bajden je na neki način malo ismevao svoje oponente. Smejao im se (Polu Rajanu), znate, na nekin način u lice – rekla je Merčija.
Ona kaže da ne misli da će Bajden ići u ekstrem kao što Tramp to radi u smislu ismevanja svojih protivnika ili preteći im, ali smatra da je on sposoban da drži svoju poziciju i ne dozvoli sebi da bude zastrašen”.
Od prve predsedničke debate 1960. godine i nakon njihove obnove 1976, format je generalno ostao isti – kandidati odgovaraju na pitanja moderatora debate.
-Ono što je to zapravo jeste zajednička konferencija za štampu koju dele. Znate, konferencija za štampu sa kratkim odgovorima napred i nazad, dok se zadržavaju na svojim porukama – rekao je Džon Koč, direktor debate na Vanderbilt univerzitetu.
Koč je predložio drugačiji format, koji bi uključivao da eksperti postavljaju pitanja umesto moderator i posmatranje kandidata kako se nose sa temom.
Godine 2016, procenjuje se da je 84 miliona Amerikanaca gledalo prvu debatu između tadašnjeg republikanskog kandidata Donalda Trampa i demokratske kandidatkinje Hilari Klinton. Visoko interesovanje za izbore 2020. moglo bi da postavi novi rekord, ali da li će menjati stavove glasača je pod znakom pitanja.
-Mnogo istraživanja o predsedničkim debatama pokazalo je da to na neki način ljudima omogućava da se identifikuju sa kandidatom s kojim se već identifikuju i nekako im omogućava da vide ko deli njihove stavove – rekao je Koč.
On je dodao da nema puno dokaza da same po sebi predsedničke debate menjaju mišljenja.
