Predsednik Crne Gore Milo Đukanović nije hteo da potpiše Izmene Zakona o slobodi veroispovesti, a istoričar Aleksandar Raković smatra da neće potpisati i ako ponovo bude usvojen u parlamentu, jer time hoće da izazove novu vlast na reakciju.
Prema crnogorskom Ustavu, predsednik može da vrati zakon skupštini na ponovno odlučivanje, a ako opet bude izglasan, dužan je da ga potpiše. Raković, međutim, ukazuje da se nova vlast, predvođena premijerom Zdravkom Krivokapićem, pokazala kao slaba i nesposobna da se obračuna sa devijacijama u državi, a da se Đukanović rešio na manevrisanje.
– Verujem da zato, ukoliko poslanička većina ponovo usvoji izmene Zakona o veroispovesti, on neće staviti svoj potpis. Time odgovornost prebacuje novoj vlasti, pošto će onda predsednik Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić morati da pokrene proceduru za Đukanovićev opoziv sa funkcije predsednika Crne Gore. Nema drugog rešanja – tumači Raković za “Vesti”.
Da će Đukanović biti smenjen ako prekrši Ustav najavio je na Tviteru potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, ocenivši da je crnogorski predsednik sam sebi “dao sebi žuti kartron”.
Jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić smatra da je problem sa zakonom iskonstruisan, ali i uzvraća Abazoviću da ovim Đukanović nije dobio nikakav žuti, već crveni karton.
– Đukanović je 30. avgusta prošle godine dobio crveni karton i zato je nemoguće da dobija sad žuti kada već ima crveni osim ako neko ne želi da ga “vrati u igru”. Baš tim procedurama se verovatno sada muče neki delovi Ustavnog suda kako da spasu predsednika, ako on i drugi put ne potpiše zakon. Ali, potpisaće sve samo da ostane predsednik i da čuva fotelju do zadnjeg – ocenio je Mandić na Tviteru.
Na toj društvenoj mreži oglasio se i lider Prave Crne Gore Marko Milačić.
– Đukanoviću, hvala ti za priliku da te još jednom porazimo! – poručio je Milačić.
Inače, Đukanović je, navodeći razloge za vraćanje ovog i još šest usvojenih zakona, izneo obrazloženje da je otvoreno pitanje da li je prilikom početka sednice i usvajanja dnevnog reda postojao kvorum, a samim tim i pitanje demokratskog legitimiteta, kao i usaglašenosti usvojenih zakona sa Ustavom Crne Gore i važećim pravnim propisima.
Time su nastavljene polemike o Zakonu o slobodi veroispovesti, koji je Đukanovićeva vlast usvojila krajem prošle godine, a sporan je bio u delu gde se kaže da je država postala vlasnik svih verskih objekata izgrađenih do decembra 1918. godine, ukoliko verske zajednice ne dokažu vlasništvo nad njima. To je doživljeno kao udar na Srpsku pravoslavnu crkvu, zbog čega su održavani protesti u više gradova. Milovo insistiranje na ovom zakonu je, prema mišljenju nekih teoretičara, bilo presudno da Đukanovićeva stranka izgubi izbore.
Poniženi parlament
Predsednik Pokreta za promene i jedan od lidera Demokratskog fronta Nebojša Medojević smatra da Milo Đukanović koristi slabosti i kukavičluk nove vlasti.
– Da ste poslušali mene i pohapsili Đukanovića i članove njegove teroristicke organizacije, sada ne bi ovako ponižavao Skupštinu, državu i većinsku volju naroda – napisao je Medojević na Tviteru.
Nema vrdanja
– Potpisaće i ovaj zakon koji je poništio njegov zakon protiv SPC i svetinja, a sve pravdajući se pravnom obavezom, istovremeno zaboravljajući obavezu prema onima svojima koje je suprotno njihovoj volji uveo u ovu borbu pre godinu dana – naveo je Andrija Mandić.
Isti aršin za sve
Boris Bogdanović, šef poslaničkog kluba Demokrata, ukazuje da Ustavni sud mora da ima iste aršine i za novu skupštinsku većinu i za Đukanovića.
– Ako bi Ustavni sud ocenio da na sednici nije bilo kvoruma i oborio sve zakone i odluke donete na tom zasedanju, onda bi morao staviti van snage i 60 drugih zakona koje je proglasio predsednik Đukanović, uključujući i Zakon o rebalansu budžeta i niz drugih veoma važnih akata – kaže Bogdanović za “Vesti”.
