Upad u Ukrajinu, napad na članice NATO na evropskom istoku – koliko daleko je spremna da ide Rusija, pitaju se nemački mediji. Takve scenarije trenutno preispituje i NATO, zajedno sa nemačkom vladom.
Zaključak je po njih porazan: Ukoliko bi Rusija napala baltičke države, odnosno istočnu granicu NATO, taj vojni savez ne bi bio u stanju da zaštiti zemlje-članice konvencionalnim oružjem, kako je predviđeno ugovorom. Do ovog zaključka je došao nemački nedeljnik "Špigel" (koji nemački levičari podrugljivo zovu NATO magazin).
Pozivajući se na dobro obaveštene vojne krugove u sedištu NATO-a i u Berlinu, autor napisa ističe:
– Ruska spremnost i namera da bez velikih upozorenja preduzmu značajne vojne akcije, predstavljaju dalekosežnu pretnju očuvanju bezbednosti i stabilnosti u evroatlantskoj zoni, citirao je ovaj nedeljnik zaključak odbora NATO za pripremu odbrambenih planova.
– Rusija je u stanju da kratkoročno i na željenom mestu prouzrokuje vojne pretnje lokalnih i regionalnih razmera, navodi se dalje. Nasuprot tome, evropski deo NATO-a je posle hladnog rata rešio da "redukuje sposobnosti, koje su potrebne u konvencionalnim i konfliktima visokog intenziteta u Evropi". 
U međuvremenu se mnogima na Zapadu nije dopalo priznanje bivšeg šefa obaveštajne službe ratnog vazduhoplovstva SAD, Dejvida Deptula, da Rusi imaju jedan od najboljih sistema protivvazdušne odbrane na planeti.
Najnoviji sistem protivvazdušne odbrane Rusije je "RS S-400 Trijumf". Njegov domet otkrivanja cilja je 600 kilometara. Aerodinamičke ciljeve pogađa do 400 kilometara, balistički ciljeve – do 60 kilometara, a visina pogađanja do 27 kilometara.
Posebno je ubitačan najnoviji sistem protivraketne odbrane: "RS S-500". To je nova generacija protivvazdušnih raketnih sistema u kojima se primenjuje princip odvojenog pogađanja balističkih i aerodinamičkih ciljeva. Osnovni zadatak mu je borba sa balističkim raketama srednjeg dometa i međukontinentalnim balističkim raketama.
"S-500" nalazi se u fazi razrade i već u 2017. može biti uveden u naoružanje Rusije.
|
Prodor na istok Dugogodišnji nemački ekspert za evropsku politiku, Elmar Brok je za "Špigel" rekao da u vreme kada su baltičke države primane u NATO, Rusija nije predstavljala vojnu pretnju. Alijansa se pridržavala ugovora sa Rusijom i stacionirala trupe istočno od reke Labe. Obzirom na sve agresivniju politiku Rusije, Brok smatra da bi NATO sada trebalo da nađe odgovor i reaguje po istočnom obodu (ne spominjući šta Zapad čini u Ukrajini kako bi isprovocirao Moskvu).
Vapaj iz Varšave Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski zahteva veću vojnu podršku savezničkih partnera njegovoj zemlji i kritikuje to što NATO u Velikoj Britaniji, Španiji, Nemačkoj i Italiji ima vojnih baza, ali ne i tamo gde su one "zaista neophodne", misleći tu na Poljsku.
|
