Šestog dana prinudnog rada u logoru Dahau vladika Nikolaj se srušio pod teretom i voda koju je nosio prosula mu se po mantiji. Tada je patrijarh Gavrilo počeo glasno da negoduje, grdeći Nemce i njihovu "kulturu". Prišao im je jedan oficir straže i pitao šta ovaj govori. Otresajući vodu i blato, Nikolaj je odgovorio Nemcu: "Patrijarh srpski, gospodine, divi se vašoj velikoj evropskoj i nemačkoj kulturi i hvali vaše postupke!" (O toj kulturi Nikolaj je pisao u Dahauu u knjizi "Kroz tamnički prozor").
Prilikom pada Nikolaj je povredio koleno leve noge. Stari patrijarh mu je pomogao da se podigne. Obojica su bili strašno poniženi. Vratili su ih u logor. Kada je Nikolaj zatražio lekarsku pomoć, stražari su drsko odbili. Posle šest sati došao je neki bolničar, oprao koleno alkoholom i zavio ranu. Dobili su nekoliko nedelja poštede. Opisujući robijanje u zloglasnom logoru, vladika Nikolaj se prisećao: "U logoru je bilo ovako: sediš u nekom uglu i ponavljaš sebi: ‘Ja sam prah i pepeo, Gospode uzmi moju dušu’." I u ovom najvećem paklu u istoriji sveta, Nikolaj je pisao. Nije imao hartiju, pa je koristio klozetski papir. To svoje delo naslovio je "Srpskom narodu – kroz tamnički prozor". Evropska kultura kojoj se u mladosti divio i koju je u svojim ranim delima slavio i hvalio, u logoru Dahau, u srcu Evrope, doživela je svoj sumrak i slom. Nikolaj se svom žestinom kritički obrušio na Evropu u pomenutom delu. Gledao je užasna stradanja Jevreja u logoru: "Svojim očima sam gledao, i preživljavao sa bolom ispunjenje prokletstva starog 2000 godina, koje su Jevreji pod krstom Hristovim primili na sebe, kad su sa mržnjom uzvikivali: ‘Krv njegova na nas i na decu našu!’ Dve hiljade godina, sa njima svojstvenom strašću, gonili su Hrista, i bivali progonjeni i kažnjavani. Molio sam se Bogu u logoru da ih oslobodi te kazne", govorio je Nikolaj kasnije svojim prijateljima.
