Zakazana je konstitutivna sednica za 23. novembar u 15 sati (prostorije Adamović), kada će biti izabrani ostali organi odbora, a pozvane su ambasade Srbije i BiH, čelnici Prosvjete iz Banjaluke i Beča, Parižani…
Bio je to skup najzainteresovanijih za održavanje, negovanje i podupiranje srpske kulture.
Pre nego što se pristupilo glasanju, aktivistkinja Dragana Pajović pročitala je Statut društva Prosvjeta. Tako se čulo da je društvo osnovano 1902. godine u sarajevskom multikulturalnom i multietničkom okruženju Austrougarske monarhije i da je ubrzo, po svom značaju, postalo udruženje ravno i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Vremena se menjaju, pa je tokom stogodišnjeg postojanja, u zavisnosti od aktuelne politike, Prosvjeta bila zabranjivanja, 1949. godine joj je konfiskovana sva imovina, da bi 1990. godine, na Vidovdan, bila obnovljena.
Danas deluju dve Prosvjete, jedna u Sarajevu i druga sa sedištem u Istočnom Sarajevu sa odborima širom Republike Srpske, a postoji odbor i u Beču. Sada je na red došao i Pariz, gde se na inicijalnom sastanku čulo mnogo pohvala u nameri da "obrazovno srpstvo", kroz bratski ogranak, pusti korene i na tlu zemlje galskog petla.
– Da nam matica bude još bliža – rekao je Adamović, dodajući da se u osnivanju ogranka konsultovao sa prijateljima Brankom Maširevićem, dr Simom Mraovićem, Sinišom Bagojevićem, Borisom Lazićem.
– Posle duže pauze u Parizu počinju da se obnavljaju ili osnivaju nova udruženja, posebno može da nas raduje dolazak Prosvjete, prvi put se upuštamo u nešto drugačije organizovanje. Obradovaće to i naše pisce koji će od sada lakše štampati svoje knjige, a biće pomoći i dopunskim školama – rekao je počasni predsednik Saveza Srba Francuske Mića Aleksić.
