Ni posle 16 godina ne zna se sudbina osmorice rudara iz ugljenokopa Belaćevac koji su nastali 22. juna 1998. Porodice su očajne, ali ne odustaju od potrage.
Nataša Šćepanović, predstavnica Udruženja porodica nestalih na KiM, podsetila je da su rudari oteti usred bela dana, još u vreme dok je država Srbija imala kontrolu nad Kosovom, ali da to nije pomoglo u istrazi u koju su uključeni Euleks i UN.
|
Zaklani dok su čuvali stoku |
– Tragedija otmice osam radnika kopa Belaćevac označila je početak etničkog čišćenja na KiM. Da tragedija bude veća, kidnapovani su vreme kada je država Srbja imala punu kontrolu na teritoriji Kosmeta. Pitamo ih šta je Srbija uradila za svoje sunarodnike? Da li ih je neko istinski tražio? Da li su završili u svirepim logorima OVK ili u Žutoj kući, pitala je ona.
Na skupu, na kome su učesnicima potekle i suze, Milorad Todorvić, koordinator kancelarije za nestale u Kosovskoj Mitrovici, podvukao je da su porodice učinile sve da dođu do istine.
– Mi i danas dok ne nađemo ostatke imamo pravo da verujemo da su živi. Znate kako je godinama živeti sa informacijom koju vam predstavnici UN kažu, da su saznali lokalitet na kome se možda oni nalaze – ističe Trifunović.
Potragu za rudarima pratili su mnogi neuobičajni potezi, koji dovode u pitanje želju međunarodnih predstavnika da se istina sazna. Predstavnica Vladine Kancelarije za nestala lica Vesna Bošković kaže da je na lokaciji Žilivode pronađen svedok 2006. koga je Kancelarija spojila sa Haškim tribunalom i UN. Odlučivanje da se krene u potragu je trajalo čak dve godine. Kada se sa otkopavanjem stiglo do dubine od 25 metara (na kojoj se, prema verovanju porodica, nalaze zemni ostaci najmanje 26 tela) izbio je požar koji je tinjao dva dana, pre nego su upućene ekipe za gašenje. Tema nestalih još nije na dnevnom redu razgovora Beograda i Prištine u Briselu.
