Parada je počela iznošenjem zastave Ruske Federacije i znamenjem pobede u Drugom svetskom ratu. Jedinicama postrojenim na Crvenom trgu obratio se i čestitao praznik ministar odbrane Anataloj Serđukov.
Učesnicima parade i prisutnim gostima i veteranima Drugog svetskog rata, kojih ima oko 3.000, obratio se zatim i predsednik Rusije i vrhovni komandant Dmitrij Medvedev.
Medvedev je pozvao na ujedinjenje napora u suprotstavljanju novim izazovima i pretnjama i izrazio uverenje da pojavljivanje ruskih i savezničkih vojnika u istom stroju na Paradi pobede u Moskvi pokazuje zajedničku odlučnost da se zaštiti mir i ne dopusti revizija rezultata Drugog svetskog rata.
"Lekcije Drugog svetskog rata pozivaju nas na solidarnost. Svet je i dalje krhak. Mi smo obavezni da pamtimo: ratovi ne počinju odjednom, zlo se pojačava ako se pred njime povlači i ako se trudimo da ga ne primećujemo", poručio je on.
"Samo zajedno možemo da se suprotstavimo savremenim pretnjama, samo na osnovu dobrosusedstva rešavamo probleme globalne bezbednosti, kako bi ideali pravde i dobra prevladali u celom svetu, a život budućih pokoljenja bio slobodan i srećan", rekao je ruski predsednik, čestitajući praznik ratnim veteranima, građanima Rusije, gostima iz inostranstva i učesnicima parade.
Vojnu paradu je predvodio general potpukovnik Valerij Gerasimov, komandant moskovske oblasti. Uz pratnju više od 50 ruskih i stranih vojnih orkestara sa 1.200 muzičara, parada je bila podeljena je u tri celine – marš vojnika i oficira, prikazivanje sofisticirane kompjuterske tehnike i vojne opreme i prelete borbenih aviona.
Prema pisanju ruskih medija, u paradi je učestovovalo 10.500 ruskih vojnika iz svih rodova vojske, kao i oko 1.000 pripadnika oružanih snaga zemalja članica antifašitičke koalicije – Zajednice nezavisnih država, Velike Britanije, Francuske, SAD i Poljske. Pojedine organizacije ruskih veterana protestovale su zbog dolaska stranih vojnika na Paradu, protiveći se njihovom defileu na Crvenom trgu, kao simbolu ruske pobede i armije.
Uz najnovije naoružanje ruske vojske, na Crvenom trgu je prikazano i oružje iz Drugog svetskog rata. Iznad grada je proletelo 127 aviona i helikoptera, a trgom prošla mehanizovana kolona u kojoj je bilo 16 jedinica iz Drugog svetskog rata, uključujući i tennkove T-34 i samohodne protivtenkovske topove, ali i savremena oklopna vozila, minobacači i druge vrste naoružanja.
Na paradi je prikazan i savremeni antiraketni sistem "pancir", a prvi put u istoriji održavanja parada prikazane su i tri protivavionske instalacije prenosnog raketnog sisetma "topolj-m ".
Građani Moskve 65. godišnjicu pobede nad fašizmom proslavljaju kao jubilej od prvorazrednog nacionalnog značaja, a glavni grad Rusije je u znaku sutrašnje parade.
Svaki izlog u širem centru Moskve okićen je posterima kojima se veliča pobeda nad nacističkom Nemačkom i njenim saveznicama, širom višemilionskog grada postavljeni su bilbordi sa fotografijama iz Drugom svetskog rata, na videobimovima se emituju ratni filmovi, a sa zvučnika ođekuju pesme uz koje su se crvenoarmejci četiri godine borili.
O ključnoj ulozi Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu svedoči činjenica da je 75 odsto nacističkih divizija uništeno na tzv. Istočnom frontu i da su više od trećine žrtava u Drugom svetskom ratu bili sovjetski građani.
Obama neće prisustvovati paradiU Moskvu neće, međutim, doći predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Francuske Barak Obama i Nikola Sarkozi, kao i britanski i italijanskui premijeri Gordon Braun i Silvio Berluskoni. Neće stići ni lideri Belorusije i Ukrajine Aleksandr Lukačenko i Viktor Janukovič, država koje su u vreme Drugog svetskog rata bile u sastavu Sovjetskog Saveza, a koje će imati svoja slavlja povodom istog jubileja. |
Sovjetski Savez je, naime, u Drugom svetskom ratu izgubio 26.225.000 ljudi, od čega su više od dve trećine bili civili. Jugoslavija je u istom periodu izgubila 1.027.000 ljudi, od čega su tri četvrtine bili civili. Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije (NOV i POJ) sadejstvovala je sa Crvenom armijom u probijanju Južnog fronta ka Austriji (Sremskog fronta), za šta je maršal Josip Broz Tito (1892-1980) odlikovan sovjetskom Ordenom pobede, koji je dodeljen samo još četvorici stranih vojskovođa.
Tadić je prvi predsednik Srbije koji je pozvan u Moskvu na proslavu Dana pobede, međutim poziv nije upućen i predstavnicima Vojske Srbije. Među državnicima koji su, po završetku vojne parade, praćeni domaćinom, ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim odali počast palima u borbi protiv fašizma, bili su, nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Kine Hu Đintao i predsednik Hrvatske Ivo Josipović.
Paradu na Crvenom trgu u Moskvi direktno prenosile ruske tv stanice, a o svemu što se danas bude događalo u glavnom gradu Rusije izveštavaće više od 2.000 akreditovanih stranih novinara, snimatelja i fotografa iz celog sveta.
