Legendarni fudbaler Crvene zvezde Robert Prosinečki, član šampionske generacije iz Barija, izjavio je da je tadašnji uspeh bio neverovatan i otkrio šta mu je prolazilo kroz glavu uoči istorijske penal serije.
– Kada se spomene Bari, meni ne dolazi ništa drugo sem Liga šampiona. To je najveći uspeh Crvene zvezde, velika, istorijska utakmica, osvojili smo titulu koju na Balkanu ima još samo Steaua. Uspeh koji se verovatno neće ponoviti, jer se sada neverovatno mnogo ulaže i teško da će iko imati ovakvu priliku kao mi – rekao je Prosinečki za klupski sajt, tri dana uoči 29. godišnjice osvajanja titule šampiona Evrope.
Zvezda je posle 120 minuta bez golova slavila posle penala 5:3, a Prosinečki je uspešno realizovao prvi jedanaesterac za crveno-bele.
– Bio sam siguran da ću dati gol, baš kao i 1990. na Svetskom prvenstvu protiv Argentine. Tako je bilo i u Bariju, ali nije bilo lagano. Teški su to trenuci, naročito sa Zvezdom, gde si tako blizu, a možeš biti tako daleko. Penali su velika lutrija, oni su promašili jedan penal, mi smo sve dali, a to nije bilo lako. Osvojiti Kup šampiona je bilo neverovatno za sve nas, to nam je bila odskočna daska za sve dalje i odlazak u najveće klubove. Ljudi su prepoznali jednu veliku generaciju. Vežbali smo i penale, jer je Ljupko (trener Petrović, prim. aut) tu utakmicu napravio tako da dođe do toga da se igra 120 minuta i da se kroz izvođenje jedanaesteraca dođe do pobednika, a to smo, na svu sreću, bili mi – priseća se Prosinečki.
Otkrio je i šta mu je “prolazilo kroz glavu” uoči izvođenja penala.
– Kada je došlo do penala, svi smo prebledeli. Do tada nikada nisam promašio sa bele tačke. U prvenstvu sam bio određen da “pucam” jedanaesterce, pa je bilo normalno da šutiram prvi penal u prvoj seriji. Sa centra sam, beo kao kreč, krenuo ka šesnaestercu i neprestano u sebi ponavljao: “Samo da ga dam, samo da ga dam”. Osećao sam veliku odgovornost, a onda mi je pao kamen sa srca. Jer, ostaje u istoriji zapisano da sam postigao gol, kao i da je iskusni Amoros jedini promašio sa bele tačke i to prvi put u karijeri. To su ipak detalji koji će mi ostati večno urezani u glavi.
Jedna od anegdota vezana za finalni meč u Bariju kaže da je trener Petrović uoči meča pitao igrače da li žele da igraju lepo ili da uzmu trofej, a Prosinečki kaže da to nije bilo baš tako.
– Nije nas pitao pitao, to su ipak priče. On to nije pitao, već je sam sastavio da igramo tako. Ljupko je trener koji je pre dolaska u Zvezdu imao odlične rezultate i zato je došao u crveno-beli tabor. Sa tim rezultatima je došao u najbolju generaciju Zvezde i uz njegove velike trenerske mogućnosti Crvena zvezda je došla do najvećih uspeha.
Prosinečki je četiri godine ranije iz zagrebačkog Dinama došao u Crvenu zvezdu i odmah postao ljubimac navijača, koji i danas pamte njegove driblinge i fantastične golove.
– Posle utakmice u Drezdenu osetio sam moć ekipe i hrabro izjavio da ćemo biti prvaci Evrope i to bez poraza. Pre svakog treninga smo dolazili smo najmanje sat vremena ranije u svlačionicu. To je bio jedan od rituala. Što se driblinga tiče, sa njim i sa “rolanjem” na neki moj način sam se valjda i rodio. Često sam uvežbavao neke finese, a interesantno je da nikada nisam igrao u gumenim kopačkama, uvek sam obuvao one sa šest krampona.
Mnogi ljubitelji fudbala i oni koji su pratili Crvenu zvezdu u pohodu na evropski tron smatraju da je pobeda nad Bajernom u Minhenu bila kruna njegove generacije.
– Najbolji meč, s obzirom i na snagu protivnika, bio je onaj u Minhenu kada smo Bavarcima očitali lekciju iz modernog fudbala. Sjajno smo odigrali i protiv Glazgov Rendžersa. Golovi na putu ka osvajanju Evrope su mi ostali u najlepšem sećanju. Dva Grashopersu u Cirihu, Glazgov Rendžersu, Dinamu iz Drezdena u Beogradu – istakao je Prosinečki.
