Mladog reditelja koji će biti gost na projekcijama filma i koga izuzetno cene naši ljudi u Torontu pitamo šta je to novo što u ovom filmu nudi gledaocima?
– Noam Čomski i Oliver Stoun su svakako zvezde novog filma, koji nude svež pogled na dešavanja na našim prostorima. Cilj i jeste bio da gledaocima predstavimo ono o čemu je gotovo nemoguće čuti u "mainstream" medijima koji nas zatrpavaju mnoštvom informacija da od drveća ne bismo mogli da vidimo šumu. A u suštini, malo je ljudi koji razumeju zbog čega je 5. oktobar 2000, po mišljenju ogromne većine građana Srbije, shodno najnovijim anketama, označavao "početak propasti". Pored velikih očekivanja i dobrih namera mnogih, nije sasvim jasno gde smo pogrešno skrenuli i film je pokušaj da se podrobnije analizira put kojim smo pošli, te da nas inspiriše da otkrijemo i izborimo se za pravi put. Ono što drugi deo filma najviše razlikuje od prvog je to što, pored kritike, nudi i konkretna rešenja.
"Ne propagiram tuđu politiku"
Jedinstveni ste po tome što svoje filmove snimate od donacija. Ko je najviše doprineo da ovaj film ugleda svetlost dana?
– Ne volim da biram favorite među ljudima koji su mi pomogli, svi koji su doprineli realizaciji filma imaju puno pravo da sa ponosom kažu da je to i njihov film, da je ovo naš film. Samo ću da kažem da mi je izuzetno drago što je veliki broj ljudi i organizacija podržalo ovaj projekat nakon što je objavljena tematika. Volim da naglasim to kao pozitivan primer transparentnog finansiranja projekata u Srbiji, za razliku od mnogih politički involviranih nevladinih organizacija u Srbiji, poput onih koje vode Nataša Kandić, Sonja Biserko, Jelena Milić, i drugih koje apliciraju za projekte u inostranstvu i za pare propagiraju tuđu politiku u našoj zemlji. Pri tom, inače, nikad ne objavljujući koliko sredstava dobijaju za njihov rad. Na njihovu žalost, to objavljujem u "Težini lanaca 2", u duhu transparentnosti koju na svakom koraku zdušno promovišu.
Da li je bilo teško doći do sagovornika koji govore u filmu i na koji način su birani? Kako ste došli do Noama Čomskog ili Džona Perkinsa, na primer?
– Mejlovi čuda čine. Ima i malo sreće, posebno kada sam se trudio da dobijem intervju sa Oliverom Stounom i Karlom del Ponte. Zaista je neverovatna priča kako sam ih ipak intervjuisao, a tu priču, koju do sada nigde nisam ispričao, ostaviću za diskusiju nakon premijere filma u Torontu u subotu. Ali, otkriću vašim čitaocima da je Oliver Stoun pogledao prvi deo "Težine lanaca" i da željno iščekuje da vidi drugi deo.
Uputstvo za dekolonizaciju
U Kanadi, film će se prikazati i u Vankuveru, a zatim kreće na evropsku turneju od Inzbruka, Štutgarta, Berlina do Banjaluke, Beograda i Moskve, i dalje. Film je proglašen "uputstvom za dekolonizaciju". Inače, prvi deo "Težine lanaca" prikazan je pred 700 miliona gledalaca na RT i Eurochannel.
Snimati dokumentarne filmove nikad nije lako, a kada su to teme koje se ne uklapaju u "zvaničnu istinu", onda je to sigurno još teže. Šta vas motiviše na tom putu i šta vam je bilo najteže tokom snimanja ovog filma?
– Motivišete me Vi, Vaši čitaoci, svi koji podržavaju moj rad jer, zahvaljujući vama, osetim da je moja borba vredna truda koji ulažem u sve što radim. "Težina lanaca 2" je do sada prikazan u okviru Montecasino filmskog festivala u Johanezburgu u Južnoj Africi, u švedskom filmskom institutu u Stokholmu, na Tec de Monterredž i Nacionalnom muzeju kulture u Meksiko Sitiju, a zahvaljujući Draganu Šaponjiću i Fenix Promo i u Torontu 13. decembra u Rodžal Cinema i jednostavno se ne može opisati osećaj kada mi ljudi priđu nakon premijere inspirisani da pomognu našoj zemlji da se situacija popravi. Najteže je ne snimiti film o priči koja mora da se ispriča, sve ostalo je pravo zadovoljstvo – kazao je na kraju razgovora za "Vesti" Boris Malagurski.
