Seračini veruje da je preko nje jedan drugi veliki renesansni slikar, Đorđo Vazari, 1563. godine naslakao fresku "Bitka kog Marčjana", koja se i danas može videti. On misli da je Vazari nagovestio da se nešto krije ispod njegovog dela, tako što je na jednom od naslikanih barjaka ostavio poruku "Cerca Trova" – ko traži taj i nađe.
"Već godinama tragam za dokumentima i nigde nisam ništa našao što bi moglo da navede na zaključak da je freska uništena, oštećena ili premeštena. Nema dokaza da se više tu ne nalazi. Leonardovi savremenici su smatrali da je to njegovo najveće remek delo. Ono predstavlja najviše dostignuće u umetnosti u to doba, na početku renesanse", rekao je profesor Seračini.
Profesor je dobio dozvolu da upotrebi najsofisticiraniju opremu da bi eventualno otkrio šta leži ispod Vazarijeve freske, a novi gradonačelnik Firence, 34-godišnji Mateo Renci, podržao je ove napore u želji da se projekat što pre realizuje. Seračini i njegove kolege planiraju da upotrebe projektor sa neutronskim snopom da bi ustanovili da li zid krije fresku urađenu bojama na bazi lanenog ulja koje je Leonardo koristio za svoje radove.
Ako se ispostavi da je Seračini bio u pravu, otkriće bi bilo prava svetska senzacija, budući da se veruje da je Da Vinčijeva freska ogromnih dimenzija, čak tri puta veća od "Poslednje večere". Prema nekim navodima, "Bitka kod Angijarija" je trebalo da pokrije zid površine 10 x 20 metara, ali se u hronikama navodi da je renesansni majstor uspeo da naslika samo centralni deo kompozicije (propete konje i snažne vojnike) koji je kasnije mnogim umetnicima služio kao uzor za prizore bitki.
Da Vinči je naslikao "Bitku kod Angijarija" 1503. povodom proglašenja firentinske republike, nakon što je porodica Mediči zbačena sa vlasti. Nikada je nije završio, a kada su se Mediči vratili na vlast 1560, veruje se da je Vazari dobio porudžbinu da na istom mestu naslika drugu bitku.
