Arheolozi su na poljskom groblju pronašli neobične ljudske ostatke koji najverovatnije pripadaju “detetu vampiru” iz 17. veka. Naravno, ne radi se o pronalasku stvarnog “princa tame”, već o staroj tradiciji sahranjivanja koja je pratila sujeverja iz tog perioda.
“Dete je bilo zakopano s licem prema dole i stavljen mu je lanac sa katancem da se ne bi, kako su u to vreme strahovali seljani, vratio iz mrtvih”, rekao je za Biznis insajder arheolog Darius Polinski sa Univerziteta Nikola Kopernik, koji je već ranije predvodio slična iskopavanja i verovatno pronašao zaboravljeno groblje “prokletih mrtvaca”.
Naime, arheolozi su kostur deteta, koje je u vreme smrti imalo između 5 i 7 godina, pronašli u takozvanoj nekropoli (što u bukvalnom prevodu znači „grad mrtvih“), odnosno na neobeleženom masovnom groblju u poljskom selu Pien, u blizini Ostromecka. Na tome mestu je prošle godine iskopana “vampirica”, žena s katancem na nožnom prstu i srpom koji joj je bio postavljen preko vrata – kako bi joj odrubio glavu ako poželi da ustane iz groba.
“Groblje za proklete”
Polinski je vodio oba istraživanja i kako je naveo, dva “vampira” su sahranjena jako blizu, na rastojanju od dva metra, i da su verovatno tadašnji meštani napravili improvizovano groblje za “proklete” ili nepoželjne, odnosno za one koje iz raznih razloga nisu mogli da sahrane na hrišćanskom groblju.
Arheolog i njegov tim su na tom području otkrili oko 100 grobova i u mnogima zabeležili neobične tehnike sahranjivanja, uključujući i one koje su namenjene sprečavanju povratka vampira među žive.
Drevni strah od vampira
U 11. veku građani istočne Evrope često su strahovali od vampira i na mrtvima, za koje se sumnjalo da bi mogli biti neki od njih, primenjivali razne rituale. Do 17. veka su takve pogrebne prakse postale uobičajene širom Poljske.
“Osim stavljanja srpa, znali su i da mrtvima odsecaju glave ili noge, da ih spaljuju”, kazao je Polinski.
“Osobu su na ovakvom groblju mogli sahraniti iz nekoliko razloga. Možda se čudno ponašala dok je bila živa pa su je se drugi bojali, a možda je bolovala od bolesti koja je uzrokovala fizički deformitet”, naveo je arheolog.
Takođe, dodao je, osoba je mogla biti ubijena ili umreti pod čudnim okolnostima.
„Ili se radilo o iznenadnoj smrti, koje su se u to vreme ljudi jako plašili. Seljani su se u 17. veku plašili i dece koja bi umrla pre nego što bi bila krštena, kao i od ljudi koji bi se udavili“, kazao je Polinski i dodao da su u blizini zakopanog deteta pronašli i kolekciju odvojenih kostiju, kao i kostur trudnice s fetusom starim šest meseci.
Koga su se tačno bojali?
Do 2014. godine zapravo niko nije detaljno proučavao da li postoji nešto jedinstveno u hemijskom smislu među ostacima onih koji su bili proglašeni vampirima. Univerzitet Južna Alabama je prvi u svetu koji je sproveo takvo istraživanje, piše portal Indeks.
Ta studija pokazala je da “vampiri” uopšte nisu bili stranci, kako se pretpostavljalo, već da su iz istog područja na kojem su sahranjeni. Naučnici su proučavali kosture šestoro ljudi koji su sahranjeni kao vampiri na groblju u severnoj Poljskoj, uz stotine tela s normalnom sahranom.
Kako bi istražili njihovo poreklo, upoređivali su zube “vampira” sa kutnjacim 54 “normalna” meštana koji su sahranjeni na tom groblju. Otkrili su da su svih šest „vampira“ bili iz tog kraja, odnosno da se nije radilo o strancima, pa je očigledno nešto drugo bilo uzrok tome da su ih smatrali čudovištima.
Naučnici su u istraživanju izneli alternativnu teoriju – da su vampiri možda umrli od epidemije kolere koja je harala istočnom Evropom u 17. veku. Oni smatraju da su možda prvu osobu koja je tada umrla od te zarazne bolesti proglasili vampirom.
“Ljudi iz kasnijeg srednjevekovnog razdoblja nisu razumeli kako se bolest širi, a umesto naučnog objašnjenja za epidemije, koleru i smrt, imali su ono nadprirodno – u ovom slučaju vampire”, rekla je antropološkinja Lesli Gregoricka.
Naučno objašnjenje za vampire
Osim društvenog aspekta, postoji i nekoliko naučnih objašnjenja za pojavu mita o vampirima. Na primer, određeni oblici porfirije uzrokuju osetljivost na svetlo, odnosno oni koji boluju od te bolesti mogu imati zdravstvenih problema ako se izlože suncu – pojavljuju im se plikovi na izloženom području i osećaju bol ili svrab.
Zbog mogućih simptoma porfirije, koja uključuje pojačanu dlakavost, ožiljke, promenu boje kože, deformaciju lica i prstiju, pretpostavlja se da su oni s tom bolešću podstakli ne samo predanja o vampirima, već možda i o vukodlacima.
Neki stručnjaci smatraju da je verovanje u vampire proizašlo iz pokušaja predindustrijskog društva da objasni proces smrti i raspadanja. Naime, ljudi tog perioda su očekivali da će se telo u zemlji raspasti jednako brzo kao i ono izloženo elementima.
Stoga su posumnjali na vampirizam kada je leš, ako su ga slučajno iz nekog razloga iskopali, izgledao dobro očuvan, naduvan kao da se nagutao krvi i s tragovima krvi na usnama. Ali, oni tada nisu znali da se mrtva tela prirodno naduvaju zbog akumulacije gasova u telu, pri čemu se stvara pritisak na pluća i krv tera prema šupljinama, poput ustiju ili nosa.
Osim toga, prilikom raspadanja dolazi do sakupljanja kože i desni, zbog čega zubi postaju jače istaknuti, što je možda podstaklo mit o ogromnim očnjacima kod vampira.
