S početkom pandemije koronavirusa, krajem marta ove godine, muzička scena i javni nastupi gotovo preko noći su se ugasili. Nakon zatvaranja restorana, klubova, kafea i ostalih mesta za okupljanje, društveni život je sveden na minimum, ako je uopšte i postojao tokom vrhunca prvog talasa.
Estradni umetnici osetili su izolaciju iz prve ruke, jer je njihova industrija prosto nestala.
Ublažavanjem mera restrikcija, početkom jula, restorani i barovi otvorili su vrata, naravno poštujući striktno propisane mere socijalne distance. Tako se život donekle vratio i u naš najveći klub u Australiji – Sportski centar u Bonirigu.
Poslednja dva meseca, svakog petka i subote, u bašti centra zabavljaju nas lokalni estradni umetnici, a među njima i Goran Zarić, poznatiji kao “Zare”. Pevač, koji je u Australiji skoro 30 godina, ušao je u muzičke vode još u otadžbini. Tokom svojih putešejstavija, sarađivao je s gotovo svim kolegama ovdašnje estrade. Neretko je znao da obiđe i celu Australiju, organizujući solističke svirke, ili kao deo pratećeg muzičkog ešalona.
Sačuvati zdrav razum
Sa Goranom smo razgovarali prošle subote u bašti Boniriga, tačnije u proširenoj sali koja je nakon nedavnog renoviranja spojena s baštom. Goste srpskog kluba zabavljao je sa kolegom Stojanom Lovrićem, mada je atmosfera bila pod velom postojećih mera restrikcija.
Kakav je bio osećaj vratiti se među narod? Da li su ljudi željni druženja i veselja?
– Osećaj je predivan, zaista, kako za nas muzičare, tako i za publiku. Prisutna je želja za veseljem, muzikom, pesmom…
Pored nekoliko večeri u bašti Boniriga imali ste i nastupe na zabavama. Skoro „kao u stara dobra vremena“, ali da li je zaista tako?
– Ima malo opreza, ali nema nelagode, svi su jedva čekali dan da se provesele i opuste. Narod je željan povratka na staro i imam utisak da tek sada, nakon restriktivnih mera, umemo da cenimo ono što smo imali pre. Ovo je dokaz da je čoveku najteže kada mu je sloboda ugrožena.
Tri meseca izolacije, od marta do jula, bila su teška za sve nas. Kako ste doživeli taj period?
– Meni sada, iz ove perspektive, izgleda da je najvažnije bilo sačuvati zdrav razum, smirenost, racionalnost. Mislim da sam uspeo u tome, ali nažalost neki nisu. Za sve nas ovo je bilo nešto novo, neočekivano, a klepilo nas je podjednako, gde god smo se zadesili. Žao mi je ljudi koji su podlegli masovnoj histeriji. Ali je veliki broj srećom shvatio da je najpametnije isključiti TV i koristiti svaki trenutak za odlazak u prirodu, ili kvalitetno druženje u krugu porodice.
Vežbanje i rad po kući
Kako ste provodili vreme?
– Trudio sam se da vreme restrikcija i izolacije iskoristim pametno. Vežbanje, usavršavanje, sređivanje instrumenata, obnavljanje nekih starijih pesama, učenje novih… Kad se baviš muzikom, ti si večiti đak, uvek mora nešto novo da se uči. A radio sam i po kući, sređivao, strugao, farbao… Uglavnom, trudio sam se da ne podlegnem nekoj depresiji, da život posmatran na pozitivan način. Do sada mi je uspevalo.
Da li je izolacija udaljila ili zbližila ljude?
– Bilo je tu svega, ali ništa još nije gotovo, pošto opet ulazimo u novu krizu. Čovek je društveno biće, ne može bez druženja. Ne bi bilo dobro da se ponovo ljudima uvuče strah u kosti. Mnogi su otkrili svoje pravo lice bespotrebnim i sebičnim nagomilavanjem toalet papira, neki drugi su prvo napunili zamrzivače šniclama, a kuhinjske police brašnom, uljem, testeninama… Došli smo do masovne šoping-histerije, koja je dovela do toga da u supermarketu ne možete pronaći najosnovnije stvari da spremite ručak ili očistite kuću. Razumem da je dobro iz predostrožnosti imati neku zalihu hrane, ali toalet papir?! I najsmešnije od svega, koga god da pitaš, niko ne zna šta će mu 1.000 rolni, svi kupuju masovno jer su videli od drugih! Drago mi je što je broj normalnih ljudi ipak u većini, pričam o onima koje poznajem. Eto, bar smo videli kako masa reaguje u strahu.
Da nas krase pozitivne misli
Imate li poruku za čitaoce “Vesti“ u ovim neizvesnim vremenima?
– Svima želim isto što i sebi, da nam Bog podari zdravlja i mudrosti, a za ostalo ćemo se već snaći. Treba nam smirenosti i ljubavi, zdravog razuma. Stanje u kome smo sada je nešto novo, i treba se čuvati masovne panike. Važno je da ne pokleknemo. Neka nam molitva Gospodu bude uvek na prvom mestu i da nam podari snage, da nas sve krasi zdrav duh i pozitivne misli, pa će se sve vratiti na svoje mesto.
