Zvezdara teatar proslavlja važan jubilej – 40 godina postojanja. A u kakvoj atmosferi obeležavaju četiri decenije od prve predstave, kako je izgledao rast ovog pozorišta, ko je sve igrao na njegovim daskama – prisetili su se između ostalih direktor pozorišta Dušan Kovačević i doajen našeg glumišta Voja Brajović.
– Nigde na celom svetu nema ovoliko zvezda kao iznad naše kuće i te 1984. godine kada je Zvezdara teatar otvorio svoja vrata predstavom “Mrešćenje šarana”, započeta je nova beogradska pozorišna scena – poručili su iz ove kuće.
– Ovih 40 godina je prošlo brzo i kad pominjemo brojeve i prošlost imam utisak da trčimo niz brdo. Zvezdara je danas, mereći ljudskim godinama, u najlepšem periodu života. Moje prvo sećanje na Zvezdaru je mnogo lepih i uzbudljivih predstava i, nažalost, mnogo ljudi kojih nema. Ovo pozorište čeka duga i uspešna budućnost ako nastavi putem kojim je pošlo – promocijom novih domaćih dramskih pisaca u izvođenju velikih glumačkih imena s generacijama mlađih glumaca koji tek osvajaju pozorišni svet. Zvezdara teatar je odavno primer novog modela pozorišta i primer za neke buduće pozorišne kuće – rekao je Dušan Kovačević, direktor Zvezdara teatra.
Voja Brajović se prisetio rada na prvoj predstavi koja je izvedena u Zvezdara teatru 8. oktobra 1984. – “Mrešćenje šarana”, Aleksandra Popovića.
– Sećanja teško mogu da vam prenesem. Bilo je jako uzbudljivo jer je “Mrešćenje šarana” bilo zabranjivano u dva navrata. Bio je izazov stvarati novo pozorište koje je specifično, jer funkcioniše s malo ljudi. Zanimljivo je da je ipak ovaj komad u režiji Dejana Mijača dugo živeo i bio dugovečan, što je i očekivano sa jednim takvim piscem i rediteljem. Igrali smo ga i u Zagrebu čak 49 puta – rekao je Brajović.
Druga predstava na repertoaru tek osnovanog teatra bio je “Ratnički rastanak” u režiji Egona Savina.
– S vremenske distance lakše sagledavamo fenomen “Zvezdara teatra”. To je bilo vreme jednopartijske države koja je ulagala veliki novac u kulturu, ali je istovremeno sprovodila ozbiljnu kontrolu nad svim, pazili su na čitav proces rada i stvaranja. Zvezdara je bila slobodno pozorište u koje je ušla cela generacija novih pisaca. Ljudi su bili ganuti do suza, jer su ovde mogli da rade šta vole što je bilo ravno čudu. Publika je to odmah osetila, mogli su da gledaju što nisu mogli u drugim pozorištima, zabranjene teme i sadržaje – prisetio se Savin.
Publikacija “Na radost publike”
Na događaju je predstavljena i interaktivna publikacija “Na radost publike” autora Vladimira Đurđevića i Marka Misirače, kojom su obuhvaćene najznačajnije pozorišne godine.
– Rad na publikaciji je bio izazovan i uzbudljiv. Četrdeset godina istorije je trebalo spakovati u stotinak stranica. Pored sad već kultnih predstava i događaja koji su neizostavni deo svake priče o Zvezdara teatru, odlučili smo da probamo da ispričamo i neke, do sada, neispričane priče. Intervjui s glumcima, rediteljima, piscima i kompozitorima su bili najuzbudljiviji deo posla. Mislim da je tim premijerno ispričanim pričama ova publikacija dobila na svežini, na toplini i da se prilično razlikuje od sličnih izdanja – kaže Vladimir Đurđević.
Emitovan je i dokumentarni film o Zvezdara teatru “Kuća među zvezdama”, reditelja i scenariste Slobodana Ivetića.
