Vesti
Milan Vlašić

Na osnovu poziva jednog od naših vernih čitalaca, prijatnog i korisnog razgovora u kom smo dotakli mnoge teme, koje bi bilo dobro da se obrade u “Vestima“, verujem da je dobro da danas pomenemo temu povratka u Srbiju.

Ova osetljiva tema je nekako prisutna kod ogromne većine zemljaka od samog dolaska u Australiju. Sve se svodi na pojedinca, odnosno porodice i motive eventualnog povratka. Kao neko ko je ovde živeo 13 godina, pa onda u Beogradu, da bi se nakon deset godina vratio, nadam se da će moje spoznaje i razmišljanja, koja ću ukratko izneti, biti od koristi čitaocima.

Ljudi čitavog života vagaju šta je bolje, gde je bolje, da li se vraćati ili ostati ovde. Puno pitanja, puno faktora o kojima se mora voditi računa, a odgovor zavisi prvenstveno od onoga kako se osećamo i šta nam je važno u životu.

Ne postoji pogrešan odgovor. Naime, opšte je poznato da je jedina permanentna stvar u svetu promena, a da bi se čovek bolje osećao treba da život učini dinamičnim, da ne bude ceo život na jednom mestu, u jednoj kući, s istim krugom prijatelja.

Imajte strpljenja

Svako treba, naravno u okviru svojih mogućnosti, da se kreće, promeni možda i posao tokom života, promeni grad ili mesto boravaka. Kada se steknu uslovi, kao kada su ljudi u penziji, ne bi bilo loše da promene i kontinent, jer u kretanju je sva lepota življenja. Dosta naših ljudi živi pola godine u Australiji, a pola u starom kraju i to je nešto što je usled ove situacije odjednom stalo, a kako stvari stoje, ograničenja putovanja će se nastaviti još neko vreme.

Ipak, povratak na duže vreme ili za stalno je i dalje aktuelan jer kada završite radni vek, logično je da tražite načina da uz manje sredstava imate kvalitetniji život, a to je u Srbiji ili okolnim zemljama slučaj kada poredite troškove, pre svega stanovanja i hrane.
Ono što morate imati u vidu jeste činjenica da će vam trebati vremena da se prilagodite, jer se tamo naprosto drugačije živi. Nemojte biti sigurni da će vam, na primer, automobil stati uvek na pešačkom prelazu, od kojih mnogi još nisu obeleženi kako treba. Morate voditi računa da što manje ljudi zna da ste devizni penzioner, da ste živeli u inostranstvu, ne toliko zbog opasnosti da vas neko pljačka jer toga, koliko znam, uglavnom nema, nego zbog mentaliteta.

Majstori, majstori…

Naime, šta god da kupujete od nekretnina, automobila, bilo kog majstora da angažujete za neke popravke, budite uvereni da će pojedinci cenu svojih usluga i proizvoda odrediti više prema platežnoj sposobnosti kupca, nego prema stvarnoj vrednosti odnosno ceni njihove usluge. Na te stvari naprosto morate da računate.

Pored toga, a to verujem znate i sami, institucije sistema ne funkcionišu na istom nivou, nemojte se zbuniti kada vam počnu objašnjavati nadležnosti katastra, poreske uprave, opštine, policije, a sudovi su tek poseban slučaj. Sudski sporovi traju dugo godina, a neki i decenijama. U tom smislu, važno je da ih maksimalno izbegavate i da imate u vidu dve stvari. Prva je da je “bolje mršavo poravnanje, nego debela parnica“, a druga da se priča da “dobar advokat zna zakone, a odličan zna sudiju“.

Ipak, ako želite da osetite miris prave kafane, pravog društva, sočne jagnjetine i dobre šljivovice, lepota života u Srbiji gotovo da nema alternativu!

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here