Promene imena ulica česta su srpska praksa koja je, i nekad i sad, neretko u službi političkih interesa, pa su i table s nazivom kroz istoriju bile jasni odraz trenutne srpske opredeljenosti.
Tako je Srbija neprestano levitirala između starog i novog, ideologije i rejtinga, monarhizma, komunizma i postsocijalističke tranzicije i neke od beogradskih “džada” mnogo puta menjale ime.
Taj priličan nered je stvoren, jer je svaka vlast imala neke nove ideje, pa se poslednjih decenija dešava da se u atraktivnim i prometnim delovima Beograda brišu stara i pišu nova imena, dok neke ulice godinama čekaju pravo ime.
U tom haosu ima svega od imena datih iz ideoloških opredeljenja i vrste odnosa sa drugim zemljama do veličanja određenih istorijskih ličnosti.
Smene vlasti u Srbiji, po pravilu menjaju mnogo toga, pa čak i promene naziva ulica.
Možda je najbolji primer iz novije istorije kako je doživotni jugoslovenski predsednik Tito sklonjen sa jedne od glavnih beogradskih “džada” 1992, u doba kad su duvali nacionalpatriotski vetrovi, a Jugoslavija počela da se raspada.
Maršala Tita tada postaje Srpskih vladara, a ovo neutralno rešenje je nađeno, pošto vladajućim socijalistima nije odgovarao povratak starog naziva ulice Kralja Milana. Posle 2000. ovaj Obrenović se vratio na “štraftu” od Terazija do Slavije.
Sklanjanje Broza bilo je i dokaz da se istorija ponavlja, jer su Titovi komunisti obrisali ne samo kralja Milana već su iz velike “štrafte”, koja počinje od zdanja današnje Skupštine Srbije, sklonili i kralja Aleksandra Obrenovića, ubijenog u zaveri Crne ruke 1903. i tu drugu po veličini beogradsku ulicu nazvali Bulevar revolucije.
Rekorder u imenima je Krunska ulica, čiji je naziv menjan čak 12 puta. Između ostalog je bila i Proleterskih brigada, a sadašnji naziv vraćan joj je četiri puta. U stopu je prati Resavska sa desetak promena, dok je u svega vek i po stalo šest naziva Svetogorske, kojoj je taj naziv vraćan tri puta.
Bila je krajem pretprošlog veka Dva bela goluba, pa Svetogorska do 1922, kada postaje Bitoljska, a 1930. je nazvana po Žoržu Klemansou, francuskom premijeru i ministru rata u sudbonosnim danima Prvog svetskog rata koji je Srbima poručio da moraju da nauče da “ne treba pokazati pesnicu pred velikima, ni popuštati pred malima”, već raditi obrnuto, da bi politički realizovali premoć na Balkanu.
U Svetogorsku je prekrštena 1943, a tri godine potom ponela je ime komuniste Ive Lole Ribara, da bi joj 1997. bio vraćen naziv Svetogorska.
Na izmene uličnih tabli se odražavao i period dobrih i loših odnosa sa nekim zemljama, a posle političkih promena 2000. svaka nova vlast je imala i svoje favorite, a uz to uklanjala partizanske tekovine koje nije stigla da obriše vlast Slobodana Miloševića.
Tako je Bulevar revolucije preobraćen ponovo u Bulevar kralja Aleksandra, Narodnog fronta je ponovo Kraljice Natalije, 27. marta je preimenovana u Kraljice Marije, a 29. novembra u Bulevar despota Stefana.
Današnji Bulevar oslobođenja davne 1888. do 1896. bio je Kragujevački drum, od 1923. do posle Drugog svetskog rata imao današnji naziv, a u doba komunista Bulevar JNA.
Izmene “gradskih otaca”, građanima su ne samo zbunjujuće, već su i noćna mora zbog promene ličnih dokumenata. Ništa bolje ne prolaze lekari Hitne pomoći koji žure da spasu pacijenta, a prvi put čuju za ulicu. Problem je i za poštare i taksiste koji ne znaju šta ih je snašlo.
– Nikako da upamtim ta imena ulica kad ih neprestano menjaju – priča poštar koji, kako kaže, stalno mora da “gugla” i traži nazive na mapi.
Kako i ne bi kad je od 2000. do 2006. blizu 800 ulica dobilo nove table ili su im vraćene one sa imenom od pre Drugog svetskog rata, a samo su u toj 2006, čak 263 ulice ponele drugačije ime.
Kardelj i Pijade u Dečanskoj
Dečanska ulica ima pet izmena, a zanimljivo je da je posle Drugog svetskog rata, nosila imena dvojice visokih komunističkih funkcionera. Od 1872. do 1896, zvala Dva jelena, pa Dečanska do 1949, onda Kardeljeva, po Edvardu Kardelju do 1953, pa u naredne četiri godine opet Dečanska, da bi potom sve do 1997. bila Moše Pijade. Poslednje 22 godine je Dečanska.
Ruski Srbin
Beogradska ulica, koja spaja Slaviju s Pravnim fakultetom, taj naziv je imala i od 1872. do 1930, a do 1943. bila je Hartvigova, po ruskom diplomati koji je slovio za “većeg Srbina od Srba”. Ime je promenjeno u doba zahlađenja odnosa sa Rusijom 1947. Postala je ulica Narodne Republike, pa od 1953. godine ponela ime komunističkog funkcioinera Borisa Kidriča. Prvobitni naziv Beogradska joj se vraća 1992. po treći put.
