Pre skoro tri decenije, 9. maja 1985. godine, kada je u Beogradu poslednji put održana smotra domaće vojne moći, zeleno svetlo za defile dao je, u ime kolektivnog šefa tadašnje Jugoslavije, predsedavajući Predsedništva SFRJ – Crnogorac Veselin Đuranović. Na počasnom mestu do njega je bio, shodno nacionalnom ključu ondašnji lider komunista, predsednik Centralnog komiteta SKJ, kosovski Albanac Ali Šukrija.
Pred njima i njihovim gostima paradirala je jugoslovenska armija pokazujući svoja umeća, vojnu tehniku i nameru da nastavi da korača Titovim stopama. Malo ko je tada slutio da će samo šest ili sedam godina kasnije naoružanje i oprema prikazano na toj paradi biti upotrebljeno za početak međusobnog ubijanja pripadnika "bratskih" naroda i narodnosti koje je završilo proglašenjem novih država na zgarištu Brozove države. Jugoslavija je postajala sve manja i manja, spala je na Srbiju i Crnu Goru; Đuranovićeva Crna Gora je ubrzo otišla svojim putem, a od Srbije se otcepilo i Šukrijino Kosovo.
U četvrtak će na srpskoj vojnoj paradi upriličenoj povodom sedamdesete godišnjice početka oslobađanja Beograda od nacista, uz ruskog predsednika biti Nikolić i Vučić. I Gašić, ministar odbrane, poznatiji kao kruševački Don Korleone, kako ga je u jednoj pesmi opevao lokalni učitelj veronauke, ali i kao prvi srpski ministar vojni koji je prisustvovao jednom samitu NATO.
I ova, kao i sve prethodne demokratske vlasti u Srbiji, poznate inače po svesrdnom trudu da iz svog rečnika izbace sve što "miriše" na partizane i antifašiste, sete se doprinosa Crvene Armije oslobođenju od Hitlera samo kad im to nalažu dnevno politički razlozi, svejedno da li domaći ili oni koje diktira moćni prijatelj, bio on sa Zapada ili Istoka.
Tek tada se dozovu pameti i shvate koliko je važno da Srbija i njena vojska baštine tradiciju pobednika u Drugom svetskom ratu, a ne da tu ulogu iz godine u godinu prepuštaju, na primer Hrvatskoj koja, uprkos ustaške tvorevine NDH na njenom tlu, danas koristi svaku priliku da se okiti antifašizmom za koji su, ne zaboravimo, zaslužni upravo Srbi, isti oni koji su preostali nakon Pavelićevog pogroma u Drugom svetskom ratu.
Zašto su postpetooktobarske vlasti u Beogradu ignorisale datume iz bogate antifašističke prošlosti Srbije, sami bog zna. Teško da je u pitanju samo glupost političkih elita ili njihova kratkovidost koja nas je, da podsetimo, pored ostalog, koštala i velike blamaže jer na međunarodnoj paradi organizovanoj u Moskvi povodom 65. godišnjice pobede nad fašizmom nisu učestvovali jedino pripadnici Vojske Srbije.
Da li sada vojnim spektaklom u Beogradu aktuelna srpska vlast definitivno "menja ploču" prema antifašizmu, ali i prema budućnosti države, ostaje da se vidi.
Izvesno je da će predsednik Srbije, inače nosilac titule četničkog vojvode, makar dok bude u društvu sa Vladimirom Putinom, nastojati da prećuti ulogu Dražinih ratnika.
Ponoviće da su Beograd oslobodili Rusi ali će prećutati da su ga prehranili Amerikanci (možda je Staljinova votka bila blagotvorna za ratne traume, ali bez Trumanovih jaja i mleka u prahu ne bi bilo punih stomaka).
Putin je treći put u Beogradu. U junu 2001. dočekao ga je Koštunica i nešto mu obećao. Da li je to ispunjeno? U martu 2011. domaćin mu je bio Boris Tadić koji ga je ispratio takođe sa nekim obećanjem. Da li je ispunio?
Na redu je Nikolić.
Šta god da obeća, neće imati priliku da to ne ispuni.
