“Promena granice je ideja o kojoj se ne pregovara”

EPA/Valdrin Xhemaj

Političke stranke koje učestvuju na vanrednim parlamentarnim izborima 6. oktobra na Kosovu, kažu da je potreban dijalog između Kosova i Srbije, ali i da nijedna neće razmatrati ideju o promeni granice između Kosova i Srbije, kao opciju za rešavanje spora između dve zemlje.

Štaviše, većina ovih stranaka kaže da su ranije izrazile jasne stavove po tom pitanju protiv te ideje i da se, po njihovom mišljenju, ta pozicija neće promeniti čak i ako preuzmu vlast za upravljanje zemljom.

Potpredsednik Vlade Kosova u odlasku Enver Hodžaj, zamenik lidera Demokratske stranke Kosova, kaže za Radio Slobodna Evropa da će politički subjekt kojem pripada, uspostaviti dijalog sa Srbijom radi ispunjavanja strateških interesa Kosova, poput priznavanja Kosova, uzajamnih odnosa sa Srbijom i članstva Kosova u Ujedinjenim Nacijama. Prema njegovim rečima, uopšte neće prihvatiti razgovor o promeni granice.

– Mi mislimo da izgradnja države na Kosovu mora da se zatvori unutar ovih granica i unutar ove teritorije. To je stav Demokratske partije Kosova. Ali mi verujemo u dijalog i mislimo da ćemo u dijalogu uspeti da ispunimo kosovske interese i očekivanja. Ne mislim da će to Kosovo da uradi i nikako nećemo dozvoliti bilo kakav novi kompromis sa Srbijom. Tamo gde Srbija može biti nagrađena može biti samo onim što nudi Evropska unija, putem evropskih integracija, i ni sa čim drugim – rekao je Hodžaj.

Dodao je da je jedina opcija o kojoj se može razgovarati kada je u pitanju granica – demarkacija sa Srbijom, kao tehnički proces, ali tek nakon što prizna Kosovo kao državu u postojećim granicama.

Demokratski savez Kosova takođe odbacuje ideju o promeni granice. Član rukovodstva ovog političkog entiteta Kujtim Šalja kaže za RSE da uopšte neće razmotriti mogućnost pregovora na temu promene granice.

– Kosovska vlada, koju vodi LDK, ni u kom slučaju nikada neće pristati da raspravlja o takvom pitanju. Granice na Kosovu su definisane, poznate i jasne, međunarodno priznate. Međutim, postupak demarkacije je samo tehnički proces i nema nikakve veze sa teritorijama. Dakle, to je proces kojim se označava granica koju imamo, postojeća granica. U ovom slučaju to će se učiniti i sa Srbijom, kao i sa drugim zemljama – rekao je Šalja.

Redžep Seljimi, član rukovodstva pokreta Samoopredeljenje, govoreći za Radio Slobodna Evropa, izražava mišljenje da je primarni zadatak bilo koje vlade u zemlji očuvanje integriteta i suvereniteta zemlje. Prema njegovim rečima, to je i zadatak buduće vlade, što za cilj ima Pokret Samoopredeljenje.

– Bilo kakav sporazum koji ide protivno Ustavu, suverenitetu i integritetu, normalno da niko ne sme da pomisli da to učini, da ga ratifikuje, a još više da ga donese. Jasno je da u odbrani Ustava, ustavnog poretka, suvereniteta i integriteta, ne bi trebalo preduzimati takve korake, koji su do sada samo fragmenti, ili fragmenti nekih sastanaka između Tačija i Vučića – rekao je Seljimi.

Dodao je da bi trebalo da postoji plan o temama koje se odnose na granicu između dve zemlje, ali pre svega treba da postoji njihovo priznanje. Prema njegovim rečima, pre svega ta granica treba da postoji i da ih obe zemlje priznaju, a onda na kraju da se razgovara o demarkaciji.

Ahmeti Isufi, potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova, koji će se kandidovati na izborima 6. oktobra u koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom, rekao je da se ova koalicija neće baviti idejom promene granice.

– Kosovo je u svojim granicama, pošto je nezavisnost proglašena 17. februara 2008. i apsolutno se ne bavi temom granica. Prema Haradinajevoj vladi, jedina tema kojom će se Kosovo baviti u dijalogu jeste priznavanje Kosova od strane Srbije, bez koje se nijedna tema ne može pokrenuti. Posle priznanja od strane Srbije koje bi moglo da se desi, trebalo bi da bude urađeno i razgraničenje granice (kao tehnički proces) – rekao je Isufi.

Međutim, ideja promene granice, kao moguće rešenje spora između Kosova i Srbije, pojavila se u junu 2018. godine.