Tako je cela Britanija mogla da čuje svog predsednika vlade kako saradniike u automobilu srdito pita "ko mi namesti ovu zadrtu ženu" i onda oceni da je ceo susret bio "prava katastrofa".
Javna, politčka i medijska scena zemlje prosto je eksplodirala. Ironija slučaja jeste da je gospođa Dafi entuzijasta upravo Braunove partije, celog života glasala je za laburiste ("više neću"), pitala je što bi svaki građanin pitao svog premijera, ali je doživela da je premijer, umesto pohvale, pred licem nacije nazove "ovom zadrtom ženom".
I Braunov rejting, sedam dana pred izbore, obrušio se slobodnim padom zbog jedne jedine rečenice. Pravdao na sve strane i u sve mikrofone. Celih 45 minuta se posipao pepelom i u stanu gospođe Dafi. Uzalud. Premijera koji na ulici govori, uz lažan osmeh, jedno, a privatno drugo, mikrofon je surovo pokosio. Ubistvena reč odlepršala je iz kaveza političkog licemerja.
Imam, međutim, reč bar neke utehe za nesrećnog premijera: nije ni prvi, ni u Britaniji niti u svetu, koga je kompromitovao neisključeni mikrofon.
Nekadašnji britanski premijer Džon Mejdžor je 1993. zaboravio da isključi mikrofon posle intervjua za mrežu ITV, pa je trojicu svojih ministara nazvao uživo "odvratnom kopiladi" koje će "razapeti na krst" i još im, pride podseći vrlo privatne delove anatomije. Onda se, onako dok je još "u švungu", setio i nekih svojih poslanika koji su bili umešani u tadašnje seksualne skandale:
"Čak i kad sam bio šef poslaničkog kluba nisam smogao snage da ih sprečim da se j…. ako su to bili naumili… O, bože, kakav sam mekušac bio i kako ovakav seronja može uopšte da dobije neke izbore."
Na samitu G8 u Rusiji, Džordž Buš je, pre nego što je, zavaljen bagatelno u stolicu, patronizirajućim manirom doviknuo Toniju Bleru: "Hej, ti Bleru", objasnio Britancu kako bi trebalo baratati sa Sirijom:
"Vidiš li ti, Bleru, kolika je to ironija što ovi (Izraelci) jednostavno ne krenu i izlupaju te Sirijice tako da ih nateraju da ta govna (Hezbolah) spreče da rade to sranje (granatiranje Izraela) i kvit."
Bivši francuski predsednik Žak Širak je, ipak, upotrebio francuski "polites" da bi izrazio tradicionalno, galsko nepodnošenje Britanaca. Poznata je, uostalom, maksima da je Britanac Francuzu – Nemac.
Da je, dakle, samo Nemac gori od Britanca. Širak je, takođe, bio zaboravio da je pred njim uključen mikrofon, pa sagovorniku lepo objašnjava:
"Posle Finske, Engleska je zemlja sa najodvratnijom hranom. I sada mi recite kako čovek uopšte može da ima poverenja i simpatija za narod sa tako ogavnom kuhinjom?"
Moj favorit iz ove serije je, ipak, Ronald Regan, američki predsednik iz doba hladnog rata. Pred redovno subotnje obraćanje naciji preko radija, Regan je isprobavao ton, ali je, nepažnjom tehničara, bio već uživo u mreži širom Amerike:
"Dragi moji Amerikanci, imam zadovoljstvo da vam danas saopštim da sam potpisao dekret o uništenju Rusije. Počinjemo bombardovanje za pet minuta…"
A šta bismo se tek naslušali da se mikrofon, kojim nezgodnim slučajem, omakne nekoj našoj visokoj aktuelnoj glavi. Na primer; "Dragi moji Srbi, danas sam odlučio da i javno priznam da sam već odavno prodao Kosovo za Šengen. Za pet minuta šaljem blagoslov i čestitku Fatmiru Sejdijuu."
