Naime, dobar deo od 5.000 stanovnika ovog kolumbijskog sela ima genetsku mutaciju, odnosno grešku na 14. hromozomu koja je predispozicija za Alchajmerovu bolest. Većina "prokletih" zapadne u teško stanje demencije već sa 40 godina. Kako se stanovnici međusobno venčavaju i dobijaju decu, Alchajmerova bolest se širi.
– Strašno je gledati vlastitu decu ovakvu. Ovo ne bih poželela ni besnom psu. To je najstrašnija bolest s kojom se svet suočava – rekla je gospođa Kuartas za "Njujork tajms".
Jedan od njenih sinova Dario (55), koji nosi pelene zbog nemogućnosti kontrolisanja mokrenja i stolice, mora da bude privezan za stolicu jer ima ispade besa, a njena ćerka Marija Elsi (61) potpuno je nema i hranu dobija preko cevčica u nosu. Marija Elsi je radila kao medicinska sestra pre nego što je sa 48 godina počela da zaboravlja. Drugi sin gospođe Kuartas, Oderis (50), može da zapamti samo jednu stvar koju treba da kupi u prodavnici.
Ljudi koji su nasledili mutaciju gena imaju 50 odsto veće šanse da razviju Alchajmerovu bolest, čak i sa samo 32 godine. Bolest počinje sa zaboravnošću, a polako napreduje prema potpunoj dezorijentisanosti, sumanutim idejama i agresivnosti.
A u Kazahstanu padaju u san
Neurolog Fransisko Lopera, koji je odrastao u Jarumalu, nada se da postoji rešenje za seosko prokletstvo. On je pre 30 godina krenuo u ambicioznu misiju pronalaska leka kojim će sprečiti Alchajmera, najčešći oblik demencije u svetu.
– Većina tretmana je bila bezuspešna jer su primenjeni prekasno. Naša strategija jeste da intervenišemo pre nego što bolest uništi mozak – kaže doktor Lopera, koji poslednjih nekoliko meseci testira eksperimentalni lek na grupi od 300 zdravih pacijenata starih od 30 do 60 godina. Ovi zamorčići imaju određenu genetsku mutaciju, ali se bolest kod njih još nije javila.
Aktivni molekul cilja proteine koji napadaju mozak i vode do demencije, a testiranja su deo 100 miliona dolara vrednog projekta koji finansira Nacionalni institut za javno zdravlje i američki istraživački institut Baner, kao i švajcarska farmaceutska grupacija Roš. Rezultati se očekuju oko 2020. godina.
– Ne znamo šta izaziva Alchajmerovu bolest, ali u jedan odsto slučajeva širom sveta, reč je o genetici – napominje Lopera.
– Neki kažu da bi se pre ubili nego bolovali od Alchajmera. A onda se razbole i zaborave na svoju želju – kaže Lusija Madrigal, medicinska sestra na neurološkom odeljenju koje organizuje radionice kognitivne stimulacije za pacijente.
Marta, 72-godišnja baka iz Jarumala, moli se da tretmani doktora Lopere uspeju. Njene dve ćerke, koje imaju 43 i 47 godina, pate od gubitka pamćenja i, kako kaže, postale su opet mala deca. Treća ćerka, 53-godišnja Alite, postala je "samo telo" koje pije iz dečje flašice.
– Poverila sam svoju decu Bogu. Sada su u njegovim rukama – zaključuje baka Marta.
