Vodeničar Predrag Stanković, iz Lipničkog Šora kod Loznice, pre tri godine kupio je vodenicu u Donjoj Ploči kod Loznice i uz dosta rada stavio je u pun pogon. Sada rade oba vodenička kamena, a mesečno samelju najmanje tri tone projinog i integralnog crnog brašna. Osim iz lozničkog kraja, ovde se na mlevenje donosi kukuruz i iz Republike Srpske, a brašno odlazi na sve strane sveta.
– Kada sam uzeo vodenicu nisam mogao ni pretpostaviti da će biti ovoliko posla. Brašno iz ove vodenice stiglo je u domove naših ljudi širom Evrope, a otišlo je i u Australiju gde ga je odneo moj prijatelj Đorđe Dražić iz Gornjeg Dobrića, koji živi u Sidneju. Nose ljudi i po dvadesetak kilograma, koliko već ko može da prenese, a ko jednom dođe, obavezno se vraća. Naši iz dijaspore zovu me pre dolaska u zavičaj da im pripremim određene količine i zbog toga mi je veoma drago. Inače, odavde brašno nose i u Novi Sad, Beograd i druge gradove – priča vodeničar koji ima pune ruke posla.
Nekadašnji radnik Viskoze kaže da je ova vodenica nešto najbolje što mu se moglo desiti i da je veoma zadovoljan. Najbolja reklama mu je preporuka zadovoljnih mušterija, a, kako kaže, nažalost, sve je više onih koji iz zdravstvenih razloga prelaze na ovu ishranu, a od projinog brašna dobijenog u vodenici nema zdravije ni jeftinije hrane.
– Da mi je neko ranije rekao da ću imati vodenicu, ne bih mu poverovao. Mušterije dolaze stalno pa sretnem ljude koje dugo nisam video, ili od njih saznam šta je sa nekima koje odavno nisam kontaktirao. Naši iz dijaspore, ali i ljudi iz većih gradova, kada dođu prvi put iznenade se otkud vodenica u gradu – veli Predrag.
|
Đačka znatiželja |
