Proizvođači cveća očekuju ogromne gubitke. Zastoj u prodaji i izvozu najjače će pogoditi uzgajivače sezonskog bilja.
Srbija je prošle godine prodala tri miliona tona cveća i ukrasnog bilja i zaradila više od 4,15 miliona evra. Ove godine, proizvođači su očekivali još bolje rezultate izvoza, ali čini se da će prognoze ostati neispunjene.
Zbog blokade tržišta izazvanog epidemijom virusa korona, plastenici su puni, a proizvođači se plaše da će im novčanici ostati prazni. Uložili su mnogo i novca i vremena, a zatvorene pijace i cvećare – ne donose očekivani prihod, pišu Novosti.
Zastoj u prodaji i izvozu najjače će pogoditi uzgajivače sezonskog bilja. Ovakvih malih rasadnika je u Srbiji na hiljade. Sezonsko, jednogodišnje cveće, poput petunija i kadifa, sadi se sada na proleće, a na jesen se vadi. Trenutno je gotovo nemoguće da stigne do kupaca, pa se očekuje da će proizvođači pretrpeti strašne gubitke.
– Ova situacija će najviše koštati male uzgajivače, kojima čak ništa neće značiti ni najavljene ekonomske mere, dok će veliki uzgajivači višegodišnjeg cveća, poput nas, imati gubitke izmeću 20 i 50 odsto – kaže Milan Topalović, vlasnik čuvenog rasadnika ruža u Lipolistu kod Šapca.
“Mi smo uspeli da prodamo do početka vanrednog stanja 80 odsto sadnica, dok recimo kolega iz Kruševca, krupan uzgajivač, beleži gubitak od 200.000 evra zbog neprodatih 200.000 sadnica”.
Prema njegovim rečima, ekonomske mere koje su namenjene za spas privrede njima će mnogo značiti.
– Imam 30 zaposlenih i nisam nikoga otpustio, prihvatio sam moratorijum na otplatu kedita i nameravam da nakon svega uđem u novi, pa će mi zato dobro doći mere države – kaže Topalović. “Kolege koje imaju male rasadnike i sezonske radnike neće moći da se spasu. Naš rasadnik ruža sa oko 200 sorti nalazi se na 20 hektara”.
Samo nekoliko nedelja pre izbijanja pandemije i uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, podaci Privredne komore Srbije o prometu i uzgoju cveća u našoj zemlji bili su izuzetno optimistični.
Ti podaci PKS su govorili da se prošle godine u našoj zemlji trgovalo sa oko 9,75 miliona tona cveća i ukrasnog bilja. Ukupan prošlogodišnji promet cveća iznosio je 15,78 miliona evra. Tako su lane ovi mirisni proizvodi izvezeni u vrednosti od 4,15 miliona evra, što je za deset odsto više nego prethodne godine. A oko 10 odsto izvoza čini ukrasno bilje, i to u Holandiju.
Iako je uvoz cveća tri puta veći od izvoza, čija je vrednost lane bila 11,63 miliona evra, u Privrednoj komori Srbije tvrde da proizvodnja cveća i ukrasnog bilja ima izuzetno visok potencijal. Kako kažu, beleži se stalni trend porasta potrošnje cveća u svetu i Srbiji. Pod ovim proizvodom je u Srbiji trenutno oko 500 hektara.
“Najcvetniji” delovi Srbije su sever Bačke, okolina Šapca, područje zapadno od Beograda, oblast Ljiga, Trstenika, Kruševca, Sremčice, Velike Drenove.
Uzgoj ruža
Mnogi započnu ovaj posao, ali i brzo odustaju, kaže Topalović. “U proleće se sadi podloga, u leto se kalemi plemka, plemenita ruža, a tek iduće godine se vadi koren. Proizvodnja jedne sadnice košta 30 dinara. Na jedan hektar staje 100.000 sadnih podloga, a to je oko 70.000 sadnica”.
Cena sadnice u otkupu, kako kaže, od početnika koji još nije razvio posao je 50 dinara, dok uzgajivači koji su stekli licencna prava za rad u Evropskoj uniji sadnice prodaju širom Evrope i Rusije za 1,1 do 1,2 evra. Cene u otkupu za kvalitetne sadnice iznose od 200 do 300 dinara.
Uvoz
Pre pandemije statistika je ukazivala na to da je prosečna cena cveća u izvozu, umesto 1,04 evra po kilogramu 2018. godine, prošle godine bila 1,21 evro. Najznačajnije uvoz cveća i ukrasnog bilja je iz EU, sa udelom od 85 odsto. Najveće učešće u izvozu za 2019. godinu ima grupa živo cveće, ruže, rododendroni i azaleje, od čega je izvoz ruža najznačajniji.
