Car Ivan Grozni umro je 1584. godine, a iza njega je ostao kao naslednik nesposobni car Fjodor Ivanovič, kojem je regent bio Boris Fjodorovič Godunov, brat njegove žene. Car Fjodor nije imao dece, ali na putu Godunovu našao se carević Dimitrije, maloletni sin Ivana Groznog i njegove poslednje supruge Marije Nagaje. Carević i njegova majka, zajedno s pratnjom od 4.000 ljudi, proterani su u drevni Uglič, grad na reci Volgi, gde je dečaka ubrzo stigla grozna smrt. Na mestu pogibije carevića podignuta je crkva Svetog Dimitrija na krvi. Zvoneći na uzbunu zbog smrti carevića, jedno je zvono se obrušilo na ubice, a Boris Godunov naredio je da se kazni i zvono. Bilo je osuđeno na tišinu i kažnjeno kao čovek: iščupali su mu jezik (otkinuli klatno), udarili mu 12 udaraca šibom i prognali u Sibir zajedno sa Ugličanima, u daleki Tobolsk. Prognano zvono se istopilo u požaru 1677, ali je u Tobolsku u 18. veku napravljena njegova kopija. Ovo zvono je proglašeno nevinim, vraćeno u Uglič i crkvu Dimitrija na krvi.
