Stranke okupljene oko novog-starog gradonačelnika Vukovara Ivana Penave pokrenuli su novu inicijativu da se srpskoj deci ukine školovanje po posebnom programu.
Reč je o nastavnom Modelu A koji omogućava pohađanje nastave na srpskom i ćiriličnom pismu.
Penava ukidanje ovog modela pravda “željom hrvatske i srpske dece da zajedno idu u škole kao u ostatku države” i predlaže da se predavanja na srpskom uz korišćenje ćirilice primenjuju fakultativno, kroz pet časova dodatne nastave i to u predmetima vezanim za jezik i kulturu.
Na ovaj način, 782 učenika srpske nacionalnosti bi ubuduće nastavu pohađali na hrvatskom jeziku i latinici i pored činjenice da pravo da se školuju na svom jeziku i pismu imaju i koriste druge nacionalne manjine u Hrvatskoj poput Italijana, Čeha ili Mađara.
Dragan Crnogorac, predsednik Saveza srpskih udruženja Hrvatske, koji i živi u Vukovaru kaže u razgovoru za “Vesti” da se već godinama unazad čini sve kako bi se Srbi u ovom gradu asimilovali i odrekli svog identiteta.
– Nažalost, mnogi i ne slute kako mi Srbi živimo u Vukovaru. Previše je problema koji se samo nagomilavaju, a ni jedan jedini ne rešava. I nije Penava prvi izašao sa ovom idejom zabrane nastave na srpskom jeziku i ćiriličnog pisma, već direktor srednje zanatske škole koja inače nosi ime po “heroju iz Vukovara” Marku Babiću, a tog direktora je, eto ironije, u izboru podržala srpska SDSS. Srbima je, kad je reč o prosveti, skoro sve oduzeto i zato nam ne preostaje ništa drugo nego da probamo da sačuvamo ovaj model nastave – poručuje Crnogorac.
On objašnjava da je prosvetna autonomija za Srbe bila propisana i Erdutskim sporazumom, ali i mnogim drugim međunarodnim obavezama koje je Hrvatska morala da ispuni da bi postala članica Saveta Evrope. Međutim, Crnogorac kaže da se mnogo toga u praksi nije ispoštovalo i da je danas situacija katastrofalna.
– Erduski sporazum je kroz svoje “dodatke” posebno razrađivao određene oblasti, pa tako i prosvetnu autonomiju. Jedan od dodataka se odnosio na raspodelu direktorskih pozicija u školama u Vukovaru između Srba i Hrvata. Ali od pre pet godina nema više niti jednog jedinog direktora Srbina u osnovnim školama grada Vukovara, dok je u srednjim školama samo jedan. U tim Erdutskim “dodacima” je jasno stajalo i da će imena svih škola biti “neutralna”, a danas sve nose imena ili hrvatskih književnika ili boraca u ratu u Vukovaru 1991. godine. Jedino što ima prefiks srpskog je srednja tehnička škola “Nikola Tesla”.
Dragan Crnogorac kaže da ništa bolja situacija nije ni kad je reč o profesorskom kadru.
– U nastavi koja se ne odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu nema niti jedan učitelj, nastavnik ili profesor Srbin, oni ne mogu i ne smeju predavati hrvatskoj deci i to se revnosno poštuje. Pitam se šta bi se dogodilo kada bi Srbi iz Hrvatske tražili reciprocitet, da se za Hrvate u Srbiji ukine nastava na hrvatskom jeziku i latiničnom pismu – zaključuje ogorčeno Dragan Crnogorac.
Zajednička nastava
Gradonačelnik Vukovara je predložio i da ubuduće srpska i hrvatska deca uče u istim smenama – što sada nije slučaj.
Dragan Crnogorac uzvraća da su “Penava i društvo zaboravili ko nije dozvoljavao da deca idu u školu u istoj smeni ili zašto srpski đaci, gimnazijalci, nisu mogli pohađati nastavu u zgradi Gimnazije, kao što su to mogli hrvatski učenici”.
Politika straha
Srđan Jeremić, predsednik Zajedničkog veća opština izjavio je da je predlog za ukidanje nastave na srpskom “politika straha”.
– Reč je o politici straha, čime Penava želi da homogenizira svoje birače – rekao je za “Novosti” Jeremić.
Tri modela
U Hrvatskoj postoje tri modela školovanja za pripadnike nacionalnih manjina: A, B i C.
Prvi model podrazumeva školovanje na jeziku i pismu te nacionalne manjine, a u Vukovaru se sprovodi na način da srpski đaci imaju obavezu da uče hrvatski jezik u istom broju časova koliko uče i maternji.
Model B podrazumeva dvojezičnu nastavu, dok je Model C sveden na negovanje jezika i kulture te nacionalne manjine kroz dopunsku nastavu.
