Priština ne prestaje sa hapšenjem i presudama Srbima sa Kosova i Metohije za zločine koje nisu počinili. Serija drakonskih kazni nastavljena je izricanjem prvostepene presude od osam godina zatvora Časlavu Joliću iz Đurakovca kod Istoka. Osnovni sud u Prištini mu je sudio za navodno počinjen ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Advokat Miodrag Brkljač, branilac osuđenog, najavio je žalbu na presudu Apelacionom sudu, ističući da je Jolić osuđen bez dokaza i da ne shvata zašto je proglašen krivim.
Nastavak terora
Ovakvi potezi iz Prištine su, kako za “Vesti” kaže sociolog Ilija Kajtez, produžetak politike terora Aljbina Kurtija svim mogućim i nemogućim sredstvima, odnosno i legalnim i nelegalnim. Čini se, ukazuje on, da Kurti ne radi ništa drugo, već samo sprema nove namete, optužnice, kao i druge vrste terora i pritisaka, da bi očistio preostali srpski živalj sa KiM.
Kajtez napominje da tu ima i lukrativnih, odnosno imovinskih razloga.
– Neki Albanci su bacili oko na srpsku imovinu do koje bi da dođu na sve načine. Vidimo i da ljude koji su tamo živeli i imaju imanja puste dva puta da normalno pređu administrativnu liniju, pa ih treći put uhapse i pripisuju im lažne optužbe. Cilj toga je sejanje straha i poruka Srbima da su nepoželjni i da se ne vraćaju. Evropa i demokratski svet na sve to ćuti – kaže ovaj penzionisani pukovnik.
Sudija Musa Konđelji je naveo da je Jolić kriv jer je na teritoriji opštine Istok, u saizvršilaštvu sa drugim licima, primenjivao mere nanoseći veliki bol civilnom stanovništvu. Ponovio je navode tužioca iz završne reči da je Jolić, kao srpski policajac, u martu i maju 1998. pretukao osobe albanske nacionalnosti u tri odvojena slučaja.
Mukotrpno suđenje
Prvi se prema izlaganju tužioca desio nakon pada vojnog helikoptera u selu Blagača kod Đurakovca, drugi u restoranu u Đurakovcu, a treći 15. marta 1998. u Đurakovcu. Posle godinu dana mukotrpnog suđenja, kako je naveo advokat u izjavi novinarima, epilog je katastrofa, “kao da za to vreme ništa nismo radili”.
– Posle 40 godina karijere, nisam razumeo zašto je proglašen krivim – naveo je Miodrag Brkljač, istakavši da je žalosno da jedan čovek bude osuđen bez dokaza.
Osnovni pravni međunarodni standard je, ističe on, da mora da postoje dokazi koji pokazuju da je okrivljeni izvršio krivično delo. Ovde, navodi Brkljač, ne da je sve sumnjivo, već nema direktnih dokaza, a indirektni, pomoćni, ne mogu biti presuđujući kao što je u ovom slučaju urađeno.
– Presuda se zasniva samo na rečima oštećenih, nema nijedne druge izjave ili materijalnog dokaza koji direktno inkriminišu Jolića.
– Ja sam, rekoh, u 40 godina bio sudija, tužilac i advokat. Na ove grane na koje smo mi spali, da se ovako sudi ljudima koji nisu izvršili krivična dela, ovo stvarno nije u redu – kazao je Brkljač i najavio da će iskoristiti pravo i podneti žalbu Apelacionom sudu.
Otac četvoro dece
Časlav Jolić otac je četvoro dece sa boravištem u centralnoj Srbiji, uhapšen je 2. juna 2022. kada je nakon očeve smrti došao u Istok.
Na Kosovu je i pre očeve smrti često boravio i nije imao nikakvih problema, a uhapšen je kada je došao da pribavi dokumentaciju zbog ostavinske rasprave. Specijalno tužilaštvo je 18. novembra 2022. protiv njega podiglo optužnicu, a na prvom ročištu u decembru te godine izjasnio se da nije kriv. Vreme provedeno u pritvoru uračunato je u kaznu.
Učestala hapšenja
Hapšenja Srba sa KiM su učestala pojava, a samo u poslednjih nekoliko meseci uhapšena su dvojica Srba. U martu je u Severnoj Mitrovici 70-godišnji Ž. N. uhapšen i osumnjičen za navodne ratne zločine u opštini Vučitrn 1999. Odnosno za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Srbin iz Zvečana Srećko Sofronijević uhapšen je u aprilu na administrativnoj liniji Brnjak i sa lisicama na rukama, bez obrazloženja, odveden južno od Ibra. U trenutku hapšenja bio je sa suprugom. Njega je teško ranila oktobra 2021. tzv. kosovska policija koja je tada upala na sever KiM kako bi izazvala incidente.
