Entoni Kloc, psiholog i univerzitetski profesor, skovao je frazu “Velika ostavka” tokom intervjua za Blumberg prošlog maja da bi opisao talas ljudi koji napuštaju posao zbog pandemije koronavirusa koja još traje. To je mnoge navelo da ponovo razmisle gde, kako i zašto rade.
Profesor, međutim, nije predvideo šta će se sledeće dogoditi: „Velika ostavka“ je nastavila da dominira naslovima i zapanjila poslovne lidere dok promet dostiže nove vrhunce. U novembru je, primera radi, rekordnih 4,5 miliona radnika napustilo dotadašnje poslove.
“Velika ostavka” je inspirisala druge termine za opisivanje radne revolucije kojoj svedočimo – „Veliku reimaginaciju“, „Veliko resetovanje“ i „Veliku realizaciju“.
Ovi narativi objašnjavaju kako preispitujemo ulogu posla u našim životima, ali propuštamo šire posledice ovog talasa otkaza i šta to znači za pojedinačnog radnika, tvrdi Kloc.
– Ne radi se samo o dobijanju drugog posla ili napuštanju radne snage, već o preuzimanju kontrole nad svojim poslom i ličnim životom i donošenju velike odluke – davanju ostavke – da to postignete – kaže on za CNBC. “Ovo je trenutak osnaživanja radnika, koji će se nastaviti i u novoj godini”.
U nastavku, Kloc deli svoja tri predviđanja o tome kako će posao izgledati 2022. godine:
On veruje da će se talas otkaza nastaviti i tokom ove godine, možda smanjenim intenzitetom.
Amerikanci su davali otkaze rekordnim tempom tokom druge polovine 2021. godine, a više njih planira da podnese ostavke u novoj godini. Oko 23% zaposlenih će tražiti nove poslove 2022. godine, dok je 9% već obezbedilo novu poziciju, pokazala je decembarska anketa.
Fleksibilni radni aranžmani
Sloboda rada sa bilo kog mesta postala je najtraženija prednost tokom pandemije – toliko da ljudi cene fleksibilnost koliko i povećanje plate od 10%, pokazao je novi istraživački projekat VFH.
Više kompanija će prihvatiti ovu promenu kako bi privuklo i zadržalo talente, tvrdi Kloc.
– Lideri počinju da se pitaju: Kako da damo ljudima više moći u pogledu njihovog rasporeda? Kako možemo biti fleksibilniji? – kaže on.
Menadžeri koji krive spoljne faktore za fluktuaciju, bilo da je u pitanju rukovodstvo, vlade, pandemija, naknade za nezaposlene ili drugi razlozi – i odbijaju da ponude fleksibilne aranžmane rada biće “gubitnici koji se bore nakon ‘Velike ostavke'”, dodaje Kloc.
On očekuje da će fleksibilna radna kultura dovesti do bolje ravnoteže između posla i privatnog života i poboljšanja mentalnog zdravlja zaposlenih.
– Najbolja prednost ove užasne pandemije jeste to što će svet rada napraviti ogroman pozitivan korak napred za radnike – kaže on. “Posao će se uklopiti u naše lične živote, a ne obrnuto”.
Konkurentnost poslova na daljinu
Kako se kompanije bore da zaposle radnike u SAD, sve veći broj menadžera bi mogao da se okrene automatizaciji i međunarodnim kandidatima radi popunjavanja radnih mesta.
Pandemija je ubrzala trend ka automatizaciji jer su kompanije prihvatile digitalne tehnologije usred pravila socijalnog distanciranja i straha od virusa. Svetski ekonomski forum je 2020. godine anketirao oko 300 globalnih kompanija i otkrio da 43% preduzeća očekuje da će smanjiti svoju radnu snagu novom tehnologijom.
Kloc predviđa da će kompanije ulagati veće investicije u robote i veštačku inteligenciju kako bi smanjile vreme zapošljavanja i troškove čak i nakon što se pandemija smiri. Te iste pogodnosti mogle bi da podstaknu kompanije da zaposle više međunarodnih kandidata za udaljene uloge i da stvore još veću konkurenciju za poslove na daljinu, dodaje on.
– U Sjedinjenim Državama zaposleni obično dobijaju veće plate nego ljudi u mnogim drugim zemljama. Ako ste organizacija na daljinu, možete regrutovati radnike iz celog sveta koji mogu da rade isti posao po nižoj ceni – zaključuje Kloc.
