Arhitekte iz dijaspore koje nisu stigle da osmisle izgled spomenika žrtvama bombardovanja Beograda 1941. godine u porti beogradske Vaznesenjske crkve, još uvek imaju prilike za to, jer kako je za “Vesti” rekao Branko Mišić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, zbog pandemije virusa Korona, konkurs za idejno rešenje ovog obeležja je produžen daljeg.
Arhitektonsko urbanistički konkurs za izradu rešenja spomen hrama su sa blagoslovom Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja, raspisali Srpska pravoslavna crkva, Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka i hram Vaznesenja Gospodnjeg. a uz podršku Skupštine Beograda.
Uslovi konkursa se nalaze na sajtu crkve, a stručnu i tehničku podršku ovom poduhvatu dali su Arhitektonski, Građevinski i Šumarski fakultet u Beogradu.
Poslednji rok je inače bio u martu, ali se sada prema rečima Mišića produžava do redovnog stanja.
– S nadom i radošću očekujemo da nam se baštinom talenata i ideja kreativnog projektovanja pridruže stručnjaci koji to do sada nisu učinili – kaže Mišić koji je uključen u ovaj projekat.
Spomen obeležje će predstavljati sećanje na napad nemačke avijacije na tadašnju prestonicu Kraljevine Jugoslavije 6. aprila, kada je poginulo oko 180 ljudi, a među njima puno majki sa decom.
Pre napada Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju, vojska je u porti Vaznesenjske crkve iskopala dva skloništa za ljude, u ulicama Admirala Geprata i Kraljice Natalije, odnosno ispred i iza ovog hrama SPC. Tek što je završeno jutrenje, kako je zapisao crkveni letopisac i očevidac, prota Milovan Mihailović, u 7.10 sati, počeo je napad. Bomba, teška tonu i po pala je iz nemačkog aviona u sredinu velikog iskopanog rova gde su se Beograđani sakrili i pobila ih. U manji rov su pale i eksplodirale dve bombe.
Posle ovog vazdušnog napada je došlo do okupacije, a posle nešto više od tri nedelje, nemački vojnici su doveli svoje zarobljenike i Jevreje da iskopaju zatrpane leševe, da ih ubace u kamione i odvezu na beogradsko Novo groblje, u zajedničku grobnicu. Ovo mesto pogibije, u porti kod Vaznesenjske crkve, obeleženo je mermernim krstom postavljenim sedamdesetih godina 20. Veka, a na dan pogibije 6. aprila svake godine, služi se pomen žrtvama.
Uslovi konkursa
Profesor Branko Mišić podseća da arhitekte iz dijaspore koje žele da se prijave na konkurs treba da pošalju osnovne podatke: ime prezime adresu, broj telefona i mail adresa na mail crkve: konkurs@vaznesenjskacrkva.rs
Kad smo već kod spomenika,neka se u više gradova postave table sa podacima o Dijani Budisavljević koja je spasila iz logora Jasenovac preko 13.500 Srpske dece a nadam se da će i Istorijske čitanke imati više podataka o njenoj opasnoj misiji.Takođe ulica po jedna u gradovima da nosi njeno ime ili neki trg.
Што се госпође Будидављевић тиче ећам се да,сам читао неки чланак који износи другачије мишљење о њеном раду или макар другачије виђење резултата тог рада, у крајњем да преиспитује њен рад, па можда и намере. Само да поменем, опростите ако грешим због тога.