Višečasovna drama prethodila je iseljenju penzionisane slikarke Dragane Milisavljević (82) koja je, po nalogu izvršitelja, izbačena iz svog legalno kupljenog stana u centru Beograda. Čovek od koga je kupovala stan je falsifikovao papirologiju, notari overili, a ona se našla na ulici. Njena sudbina može da zadesi 12 porodica u ulici Zagrađe 2 u Mirijevu zbog duple prodaje stanova. Nekretnine su kupili od prvog investitora koji je pre kraja izgradnje prodao drugom, a on završio zgradu i prodao stanove.
Odgovorni notari
Do duple prodaje stanova je, kako za “Vesti” kaže Nedeljko Malinović, vlasnik agencije Trejd lend haus, dolazilo uglavnom zato što preduzimač nije započeo izgradnju, a prodao je stanove i to nigde u institucijama nije zabeleženo. Kod takvih kupoprodaja je, prema njegovim rečima, rizik na kupcu da plaća nešto što ne postoji.
– Kada sam ja sam od investitora tražio stan, ponudio mi je na trećem spratu, ali mi je sumnjiva bila cena od 1.300 evra po kvadratu, jer je reč o Voždovcu gde su stanovi skuplji. Stan je bio lep, ali kada sam ga pitao, ima li građevinsku dozvolu, ispostavilo se da nema dozvolu za spratnost koju je izgradio, pa ni za stan za koji sam pitao. Tvrdio je da će ga legalizovati, ali nije imao
nijedan papir za stan koji je samim tim stan bio nepostojeći. Praktično je prodavao vazduh – priča Malinović.
Sada, kako ističe Malinović, niko ne može da gradi bez građevinske dozvole kroz koju su tačno definisani i stanovi. Dodaje i da su uz to su i svi beležnici, na teritoriji suda na kojoj je nepokretnost, umreženi i oni pogledaju da li je stan prodat, pa ne može da se desi dupla prodaja. Ranije je, priča on, bilo mnogo prevara i duplih prodaja poput dve nedavne. Posle izmena regulative su retke, ali ako bi do nekih propusta pri kupovini došlo, za njih, kaže on, ne bi bili odgovorni kupac, agencija za nekretnine ili advokat, već notar koji je kupoprodajni ugovor overio.
– Notar mora da proveri svu papirologiju od nastanka stana i ima li zabeležbi o toj nekretnini u katastru. Ako ih nije bilo, nema problema, ali ako jeste moralo bi da se vidi o čemu je reč. Ima, na primer, zabeležbi još od 1942. godine, pa hipoteka na nekretninu koje nisu skinute, ali i drugih problema – priča naš sagovornik.
Sve se vidi u katastru
Odgovor će dati sud, rekao je zaštitnik građana Zoran Pašalić, povodom mirijevskog slučaja, naglasivši da su svi građani pozvani da se obrate zaštitniku za ono što on može da kontroliše.
– Zaštitnik građana ne može dati odgovor na pitanje ko je u ovome oštećen. Stanari u Mirijevu treba da očekuju sudski epilog, pošto jedino sud može da reši taj problem. Svi su pozvani da se obrate u pogledu onoga što možemo da kontrolišemo, a to je rad inspekcija i katastra. Posredno možemo da kontrolišemo i izvršitelje, putem Komore izvršitelja i javne beležnike uz pomoć Komore javnih beležnika – kazao je Pašalić beogradskim medijima.
Sugurnu kupovinu stana garantuje korišćenje podataka katastra, saopštio je Republički geodetski zavod, istakavši da je u najvećem broju koren problema bio vidljiv u katastru u momentu kupovine.
– RGZ je spreman za korak dalje, a to je davanje zvanične garancije za budući upis, što je predloženo Vladi Srbije. Ako prođe, provera mogućeg upisa i obima prava nad nepokretnostima dešavaće se pre overe kupoprodajnog ugovora – navodi se u saopštenju, uz napomenu da to ne sprečava nekog da kupi stan za koji katastar ne pruža garancije, ali bi onda bilo još jasnije da čini isključivo na svoj rizik, bez garancija države.
Uloga javnih beležnika je u procesu kupoprodaje, kažu u RGZ u proveri stana, ali ni oni ne isključuju sve rizike pri kupovini. U slučaju Mirijeva, navodi RGZ, prvobitni kupci stanova od 2003. do 2010, nisu imali ni taj nivo zaštite, jer su ugovori overavani pred sudom, koji je prema zakonu garantovao samo za identitet ugovarača.
Uknjiženje kao zaštita
Nedeljko Malinović upozorava sve nemarne ljude koji još uvek nisu uknjižili svoj stan, da ima situacija kada mogu da ostanu bez njega.
– Recimo, ako firma koja je gradila zgradu, duguje drugom preduzeću novac, ono uzima sve što se vodi na firmu dužnika, pa i vaš stan ako ga niste uknjižili, jer se i on vodi na dužnika – pojasnio je Malinović.
Do 2016. obmanuto 20.000 ljudi
Podaci zaštitnika građana pokazuju da je do 2016. godine bilo prevareno 20. 000 ljudi u nekim vidovima prometa nepokretnosti. Najučestalije su, kako se pokazalo, prevare upravo kada su prodavani i kupovani stanovi u izgradnji.
Sud ima poslednju reč
Nedeljko Malinović kaže da je na sudu da utvrdi krivicu u mirijevskom slučaju, kao i da ako nema ničeg zabeleženog o prvom investitoru kod nadležnih, onda je on krivac. Zgrade, kako ukazuje, nije bilo kada su prvi kupci plaćali, pa je pitanje za šta su dali pare, jer stanovi koje su kupili sadašnji stanari ne odgovaraju ni u kvadraturi koju su kupovali prvi.
