Srpski penzioneri digli su glas protiv prodaje banja, jer su, kako tvrde u Udruženju sindikata penzionera Srbije, date ispod cene, a postupci su sprovedeni nezakonito i sa “elementima korupcije i prevare”.
Sindikat penzionera traži poništenje odluke Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o prodaji Kuršumlijske i Vranjske Banje i najavljuje krivične prijave protiv članova Upravnog odbora i direktorke Fonda PIO, a kupce upozoravaju na pravne posledice.
– Država kupcu poklanja i subvenciju veću tri i više puta od cene nezakonito kupljenih nepokretnosti – navedeno je u saopštenju koje je potpisao predsednik Udruženja Mihajlo Radović.
On tvrdi da je Kuršumlijska Banja data za milion evra ispod tržišne cene, što je protivpravno dogovoreno s kupcem, dok se Vranjska Banja prodaje samo kao zemljište za 236.000 evra, iako tamo postoji i zgrada.
– Imovina Fonda PIO je privatna svojina, pa bi ugovori o njenoj prodaji bili ništavni – rekao je Radović i upozorio da Fond PIO nije javno preduzeće i da država ne sme da sprovede “pravno-ekonomsku hajdučiju”.
Poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković smatra da ne treba privatizovati sve srpske banje, već eventualno one koje ne funkcionišu, kao i da pre toga treba razrešiti pitanje vlasništva.
– Država i Fond PIO moraju da reše imovinsko-pravne odnose, što je kod većeg broja banja u postupku i ne zna se koliki je deo državnih ulaganja koja se moraju priznati, a koliko Fonda PIO – kaže Čolaković za “Vesti”.
Kao primer dobre privatizacije on navodi Prolom Banju, koju su radnici preuzeli i sada uspešno posluje.
Novi vlasnik Kuršumlijske Banje je A.D. Planinka, sa malim akcionarima radnicima koji su upravo vlasnici Prolom Banje, fabrike Prolom voda i Lukovske Banje. Kompleks Žubor platili su 1.415.836 evra, a pored hotela površine 16.000 kvadrata čini ga više ugostiteljskih objekata. Predmet prodaje je bilo 95.900 kvadrata zemljišta, a u preduzeću Planinka procenjuju da im je za ulaganje potrebno desetak miliona evra.
Da imovinsko-pravne odnose u banjama treba razrešiti slaže se i predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija iz Kuršumlije Dragan Dobrašinović. On za “Vesti” ocenjuje da je sve što se radi oko propalih i devastiranih banja korak u dobrom pravcu.
– Nekoliko bezuspešnih pokušaja prodaje Kuršumlijske Banje oborilo je skoro polovinu njene cene. Zato su u toj firmi očigledno sačekali cifru koju su spremni da plate. Ako penzioneri tvrde da je bilo nezakonitosti, prava adresa je sud – poručuje Dobrašinović.
Čeka se povratak Toplice
Dragan Dobrašinović smatra da je bolje da banje na jugu Srbije završe u rukama nekoga ko je iz tog kraja i uspešno posluje nego da dođu stranci i, kao što se ispostavilo, pazare hotele u vlasinskom kraju, pa verovatno operu novac i stave katanac na bravu.
– Mineralna voda “Milan Toplica” nekada je bila među vodećim, a sada skoro dve decenije otiče u zemlju – ukazuje Dobrašinović, koji se nada da će taj brend ponovo zaživeti.
Vode ostaju državi
Kuršumlijska Banja osamdesetih godina prošlog veka bila je najuređenija na Balkanu sa 10.000 gostiju godišnje. Zatvorena je 2006. i od tada voda s termalnih izvora temperature do 64 stepena otiče u zemlju. Vranjska Banja uspešno radi, a poznata je po visokoj temperaturi lekovitih voda, koja dostiže 96 stepeni. Izvorište geotermalnih voda ostaje u državnom vlasništvu. Inače, u planu je privatizacija još četiri banje: Koviljače, Niške, Ribarske i Sokobanje.
