Većina ljudi kada čuju reči “veštačka inteligencija” pomisle na užasne robote, terminatore, iz istoimenog serijala filmova. Međutim, u poslednjih deset godina, u krugovima stručnjaka za IT i među investitorima u vrhunske tehnologije, veštačka inteligencija označava najbolje plaćeni deo IT tehnologija. Ukratko rečeno, to su programi koji se sami pišu. To rade na osnovu mnogo podataka i primera. Zato, umesto “veštačka inteligencija”, često kažemo “mašinsko učenje”, ukazuje za “Vesti” prof. dr Branislav Kisačanin, vodeći istraživač u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije.
– Takva vrsta IT tehnologija došla je u prvi plan 2012. godine, kada je jedan takav program, zvao se AlexNet, pobedio na velikom takmičenju u prepoznavanju – šta se vidi na fotografijama, na primer, razne vrste voća, pasa, mačaka, automobila, itd. Od tada je taj isti princip uspešno primenjen na rešavanje teških problema. Najpoznatiji primer su Tesla automobili, sistemi za automatsko prevođenje kao Google Translate i sistemi za preporuke i pretrage – Google, Amazon, Netflix…
Naš sagovornik razume da postoji zabrinutost da će veštačka inteligencija zameniti ljude kao dominantnu vrstu na našoj planeti:
– Naučna fantastika je odličan podsetnik da moramo da pazimo kako koristimo tehnologiju. Još je naša stara poslovica rekla “voda i vatra”, a danas bi mogli da kažemo “voda, vatra i tehnologija, dobar sluga, ali zao gospodar”. Nema sumnje da moramo dobro da razmislimo o posledicama onoga što radimo. Za sada ne vidim opasnost da kao vrsta budemo ugroženi od veštačke inteligencije. Naprotiv, ono na čemu se radi jeste veštačka inteligencija koja nas intelektualno ojačava, da brže dolazimo do informacija (to već svakodnevno radimo kada nešto tražimo na Guglu), da brže otkrivamo nove lekove (u poslednje dve godine započela je velika revolucija u farmaceutskoj industriji), a u vrlo skoroj budućnosti koristićemo veštačku inteligenciju za mnogo efikasniju proizvodnju energije, za mnogo kvalitetnije prognoze vremena, za bolju i bržu medicinsku dijagnostiku i mnoge druge važne primene. A na pitanje da li će nas zaglupeti, povukao bih paralelu sa digitronima. Uprkos strahu mnogih, digitroni nas nisu zaglupeli, već nam pomažu da brže dođemo do rezultata.
Prof. dr Kisačanin objašnjava da je cilj Instituta da Srbija osvoji bar jedan odsto globalnog tržišta proizvoda baziranih na veštačkoj inteligenciji, koje je prošle godine bilo 340 milijardi dolara, a ove godine će biti više od 500 milijardi dolara:
– Taj cilj od jednog procenta zapravo nije preterano agresivan, a predstavlja više od pet milijardi dolara. To vam je koliko Srbija zaradi od poljoprivrede ili od IT sektora. Kažem da nije mnogo agresivan jer Srbija ima odličan matematički talenat, a to je ključno znanje neophodno da se postane stručnjak u ovoj vrućoj oblasti. Osim matematike, treba znati raditi sa kompjuterima, a treba znati i kako funkcionišu kompanije za moderne tehnologije, kako raditi sa ljudima i motivisati ih da daju sve od sebe da napreduju i rešavaju teške probleme. Sve to treba znati na nivou svetske Lige šampiona! U tom smislu, misija Instituta je da budemo fabrika lidera u oblasti veštačke inteligencije. Drugim rečima, da od ljudi koji su već doktorirali u ovoj oblasti napravimo lidere. U tome će nam mnogo pomoći naši ugledni naučnici i profesori širom sveta, koji su već velika imena u ovoj oblasti. Takođe, naši naučnici će puno iskustva steći radeći projekte sa privredom, a kroz njih će raditi i na još jednom važnom zadatku, da inženjere u privredi nauče o ovim najnovijim tehnologijama i trendovima.
Pomoć mladim stručnjacima
O profesionalnim planovima za budućnost prof. dr Branislav Kisačanin kaže da već imaju desetak naučnih publikacija i da jedva čekaju da naprave prve patente.
– Bilo bi lepo da se i naši naučnici osmele i pokrenu svoje kompanije. U tome će imati našu punu podršku, kao i od vrhunskih ljudi iz sveta nauke i biznisa koji su u našem Savetodavnom odboru. A onda ciklus na neki način kreće iz početka, da od mladih stručnjaka pravimo lidere i usput modernizujemo našu privredu i unapređujemo kvalitet života naših ljudi.
Putuje duž svih meridijana
Kao naučnik istraživač, prof. dr Kisačanin putuje duž svih meridijana. Otkriva nam da ga okupira nekoliko projekata.
– Na primer, kako ubrzati proces mašinskog učenja, jer još nismo ni blizu efikasnosti učenju u biološkim sistemima. Takođe, obećao sam jednom kolegi da ćemo napisati treću zajedničku knjigu, ali najviše razmišljam kako još da pomognemo našim naučnicima da što više i što brže napreduju. Mislim da će moje angažovanje na Institutu imati najlepše rezultate baš u tome da pomognem mlađim koleginicama i kolegama da pređu u svetsku ligu nauke, zaposle stručnjake i inženjere i za Srbiju osvoje onaj jedan odsto. A onda što da ne i dva i tri procenta!
