Probudili Srbiju i usrećili ljude!

Duša tima: Miloš Teodosić

 

Neuhvatljiv je za čuvare na terenu, a često izgleda kao da mu je dosadno dok igra. Možda zato što – kako su davno rekli neki pametni ljudi – genije, za razliku od ostalih, vidi rešenje problema pre nego što se problem uopšte pojavi. Mundobasket u Španiji podsetio nas je na nešto što smo možda i zaboravili – koliko je Miloš Teodosić izuzetan i darovit košarkaš. Prvo su ga, kada je pre pet godina redom demolirao Špance, Slovence i sve ostale koji su "naleteli", voleli kao boga. Onda su ga krivili za svaki poraz i neuspeh reprezentacije Srbije, ali i Olimpijakosa i CSKA. Proglasili su ga za velikog gubitnika, oni koji nemaju dovoljno košarkaške mašte da shvate njegovu igru, neverovatan pregled i ideju koja se graniči sa umetnošću. Kao ni njegovu asistenciju posle koje ostaje samo jedno veliko "vau"…
Samo 24 časa posle istorijskog pohoda na svetsko srebro, Miloš Teodosić, na konto nekih prošlih dana, odgovarao je i na pitanja posle kojih bi se u redovnim okolnostima obavezno mrštio ili pokušao da "uhvati krivinu", u čemu je takođe majstor, jer i te kako voli da izbegne intervju kada kog mu se ukaže prilika.
– Evo, tu sam… Stojim… Samo nemojte neka teška pitanja, mrtav sam umoran – uz osmeh će najbolji plejmejker Srbije još od vremena kada je parketima harao njegov selektor Aleksandar Saša Đorđević.
Izabran je u najbolju petorku Svetskog kupa u Španiji…
– Sigurno da svaka individualna nagrada prija. Nije neka fraza, ali ne bi bilo ništa od toga da pored sebe nisam imao 11 sjajnih momaka i ceo stručni štab. Eto, i ovom prilikom im zahvaljujem. Ovo je, između ostalog, i njihov uspeh, kao i plod jedne sjajne atmosfere koja je vladala tokom čitavog prvenstva, što smo pokazivali u svakoj utakmici.
Bilo je mnogo onih koji su ga u poslednje tri-četiri godine stalno kritikovali, pričali svašta kada je brljao na terenu, kako navodno nisi potreban reprezentaciji! A sada mu se svi, pa i ti kritičari, klanjaju i kunu se u tebe?!

POdvig: Radost Teodosića i drugova posle osvajanja srebrne medalje u Španiji

 

– Sigurno da će, kada ne igraš na nivou koji drugi očekuju od tebe, doći kritike koje u svakom slučaju ne prijaju. Opet, manje-više sam navikao na sve to. Najvažnije je da smo zaista u svakom trenutku na ovom prvenstvu demonstrirali da se svi mi borimo za Srbiju i dres koji nosimo. Ne samo sada, nego i ubuduće. Niko ne bi trebalo da nam zameri na nekoj lošoj utakmici. Svi smo mi ovde dobrovoljno, sa velikom željom i voljom da igramo za reprezentaciju.
Uvek je igrao lepo za oko, ali nikad bolje i pametnije nego sada, na ovom Svetskom kupu. Nikada na parketu nije bio tako racionalan, svestan u svakom trenutku šta je najpotrebnije ekipi…
– Znate kako, možda to tako dođe između ostalog i s godinama, s atmosferom u ekipi. Generalno, ne volim da komentarišem svoje partije, ali izgleda da to dolazi i sa zrelošću.
Mnogo je dobro razigravao tim u Španiji. Izgleda da je za njega bitan psihološki pristup i odnos s trenerom, a Sale Đorđević ga očigledno ima.
– Dobro, ne možete da kažete da kod Dude Ivkovića nisam imao slobodu, da mi nije davao odrešene ruke.
Možda je davao i previše slobode?
– Da, ali davao mi je snagu… Izgleda da smo sad našli neku pravu meru i potrebnu hemiju između trenera i plejmejkera, kao i da se to isplatilo u korist ekipe.
Drugi put ste dočekani kao heroj nacije, pošto ste na Balkonu bili i posle srebra 2009. u Poljskoj.
– Sjajan, fantastičan doček… Sigurno nešto o čemu smo svi kao klinci sanjali, maštali o tome. Sada smo doživeli to i zaista mi je drago da vidim da smo koliko-toliko probudili Srbiju i usrećili veliki broj ljudi.
Koje su pesme pevali u svlačionici? Šta je bio hit?
– Pevali smo mnoge pesme, ne samo jednu stvar. Bilo je mnogo hitova. Pevali smo Beogradski sindikat, ovu himnu THC-a i još mnogo toga…
Šta god neko pričao, prva je zvezda reprezentacije, iako je uvek bio ravnodušan prema takvim epitetima?
– Generalno, mislim da u ovoj reprezentaciji nemamo zvezdu ili zvezde. Igrali smo jednu timsku košarku i to je bio naš veliki plus!