“Priznanje nezavisnosti od još četiri države članice NATO rešilo bi pitanje Kosova”

EPA/Kusthrim Ternava

Izveštaj Instituta za spoljnu politiku Škole za napredne međunarodne studije (SAIS) i Vilsonovog centra sa sedištem u SAD naglašava da bi priznanje Kosova od strane četiri države članice NATO, koje to nisu učinile, trebalo iskoristiti za rešavanje pitanja Kosova.

Izveštaj pod naslovom “Od krize do konvergencije: Strategija za rešavanje nestabilnosti na njenom izvoru” predlaže novu zapadnu strategiju za stvaranje uslova koji bi omogućili sporazum između Kosova i Srbije.

Analitičar Edvard Džozef rekao je juče tokom debate o toj strategiji da očigledno “čaša nije do pola puna” u regionu Zapadnog Balkana, koji je i dalje u problemu.

“Grčka bi bila zainteresovana da prizna Kosovo”

On je rekao da “Srbija ima etnonacionalističke aspiracije prema Kosovu, BiH i Crnoj Gori” i naveo je da je vlast u Srbiji orijentisana na neliberalne vlasti, Rusije i Kine, a da Srbiju u okviru Evropske unije štiti neliberalna evropska sila, Mađarska.

Džozef je podvukao da to ne znači da druge zemlje nemaju etnonacionalističke agende, poput “velike Albanije” ili podele BiH, već su takve agende ograničene zapadnom orijentacijom.

– Hrvatska i Albanija su zemlje NATO, što otežava svaku nameru da se promene granice – rekao je on.

Ali Srbija, kaže Džozef, nema takvih ograničenja, već predstavlja “lažnu ravnotežu između istoka i zapada”, i navodi da je neshvatljivo gde predsednik Srbije Aleksandar Vučić nalazi moć da osujeti susede i da istovremeno zbuni američke i evropske diplomate, koji Srbiju nazivaju liderom u regionu, jer radi sa Kinom i Rusijom.

– Smatramo da Srbija ima uticaj na Kosovo i preko njega protiv Sjedinjenih Država i Evropske unije. A ove poluge se odnose na zemlje EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, od kojih su četiri članice NATO – rekao je Džozef, ističući da je odnos zemalja koje ne priznaju Kosovo stvorio mogućnosti da Srbija ometa napredak Kosova ka EU i NATO.

“Sankcije svakom ko promoviše uniju Kosova i Albanije”

On je rekao da je izlaz usaglašavanje stavova četiri zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova, Španije, Slovačke, Rumunije i Grčke, sa većinom država članica NATO koje već priznaju Kosovo. On je rekao da bi Grčka, iz svojih strateških razloga, bila zainteresovana da prizna Kosovo.

– Verujemo da bi to imalo potencijalan i brz uticaj na Srbiju, jer bi put Kosova u NATO, čak i kroz Partnerstvo za mir, smanjio mogućnosti Srbije, čak ga i eliminisao – rekao je Džozef.

On je naveo da bi usaglašavanje politika stvorilo mogućnosti da Srbija izađe iz te situacije, a da to ne znači stvaranje prostora za ujedinjenje Kosova i Albanije. Naglasio je da bi SAD trebalo da zaprete sankcijama svakom lideru na Kosovu ili u Albaniji koji bi promovisao uniju Kosova i Albanije.