Sat je tek udario u sedam ujutro i zvuk teških čekića začuo se na glavnom groblju u Gvatemala Sitiju. Otvaraju se grobnice pokojnika čiji su potomci prestali da plaćaju zakup ili je najam kripte istekao. Tela pokojnika se vade i stavljaju u plastične kese i smeštaju u masovne grobnice. Do devet sati ujutro ekshumacija je bila završena. Ukupno 40 pokojnika izvučeno je iz svojih grobova i smešteno u vreće sa uredno ispisanim etiketama – identifikacioni broj, pol i godina smrti. Oni koji su bili položeni u gornjim kriptama prirodno su se mumificirali jer do njih nije stigla vlaga. Uz pokojnike idu i torbe sa stvarima koje je ostavila rodbina. Među njima često pronađu i kosti za magijske rituale. Sve te stvari bacaju se na deponiju, a po nekoliko stotina pokojnika ide u zajedničku grobnicu. Radnici zarade nešto više od minimalca, ali Gvatemalci se ne boje mrtvih. Oni kao i njihovi preci Maje veruju da ih štite duhovi pokojnika.
Sudbina većine pokojnika u Gvatemali je slična jer najveći deo stanovništva živi u bedi. U Gvatemala Sitiju smatraju se srećnima oni koji imaju neku udžericu, jer mnogi spavaju po ulicama.
|
Helikopter umesto konja |
