Privrednici Srbije i Hrvatske zatražiće od svojih vlada da se što pre ubrza protok robe preko svih graničnih prelaza između dve države, usklade radna vremena hrvatskih i srpskih graničnih inspekcijskih službi, kako bi se smanjili gubici koje kompanije trpe zbog dugog čekanja i komplikovanih procedura na graničnim prelazima, dogovoreno je na sastanku Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije i Luke Burilovića, predsednika Hrvatske gospodarske komore (HGK) u Zagrebu.
Ekspertski timovi dve privredne komore će u narednim danima analizirati probleme dugog zadržavanja kamiona na graničnim prelazima Srbije i Hrvatske kako bi se ubrzala trgovina među kompanijama u regionu, što je posebno važno u kontekstu aktuelne krize u Ukrajini.
Predsednici srpske i hrvatske komore razgovarali su na sastanku u Zagrebu o mogućnostima za uspostavljanje 24/7 radnog vremena svih graničnih i inspekcijskih službi dve države, kao i mogućnosti uspostavljanja zajedničke železničke stanice u Vinkovcima na kojoj bi se obavaljale sve graničene kontrole sa obe strane.
Čadež i Burilović su razgovarali i o saradnji u oblasti energetike i nužnosti diversifikacije pristupa energentima za privrednike u dve države kako bi se kompanijama omogućio nesmetan rad i u narednom periodu.
Tokom boravka u Zagrebu, predsednik PKS-a će se sastati sa Sanjom Burić, predsednicom Uprave borda direktora i Damirom Spudićem, članom borda direktora „Energia naturalis grupe“ u okviru koje posluje Prvo plinarsko društvo (PPD) u Hrvatskoj, sa kojima će razgovarati o mogućnosti zajedničkih projekata srpskih i hrvatskih privrednika u sferi snabdevanja gasom.
Takođe, predsednik PKS imaće sastanke sa Emilom Tedeskim, vlasnikom i osnivačem Atlantik Grupe i Fabrisom Peruškim, glavnim izvršnim direktorom i članom Borda direktora Fortenova grupe. Na sastanku će biti reči o daljem unapređenju privredne saradnje u regionu i novim investicijama kompanija.
Inače, podaci pokazuju da je tokom 2021. godine, robna razmena između Srbije i Hrvatske, koja je 14. spoljnotrgovinski partner naše zemlje, iznosila 1,337 milijardi evra, što predstavlja rast od 268,3 miliona evra, odnosno, za oko 25 odsto više u odnosu na 2020. godinu.
