Srpska privreda bi mogla da se vrati do kraja godine na isti nivo od pre 16. marta, ocenjuje državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović.
Ukoliko se nastavi dosadašnja dinamika prijavljivanja preduzeća za kredite koji su omogućeni kroz program garantne šeme banaka i države, a banke s druge strane dovoljno brzo uspeju da plasiraju novac na račune firmi, srpska privreda bi mogla da se vrati do kraja godine na isti nivo na kojem je bila pre 16. marta, ocenjuje on.
Stevanović podseća da je 80 procenata klijenata banaka koji dolaze iz sektora mikro, malih i srednjih preduzeća, i preduzetnika, reklo da je zainteresovano da koristi dve milijarde evra novca koje su banke obezbedile uz garanciju države.
U Srbiji su 23 banke, koje čine 99,94 odsto tržišnog učešća u kreditiranju preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća, potpisale ugovor o garantnoj šemi sa državom, a samo tokom tokom prošle nedelje banke su primile oko 4.600 zahteva za ovaj vid kreditiranja.
– Ako uspemo da efikasno plasiramo sredstva, a verujem da hoćemo, mislimo da ćemo do kraja godine postići efekat da se privreda vrati na nivo koji je bio pre 16. marta – ocenjuje Stevanović za Tanjug.
Time bi se, dodaje, ostvarila očekivanja koja se tiču projekcija rasta BDP-a Srbije u ovoj i narednoj godini.
– Mislim da će to biti u funkciji ostvarivanja projektovanih brojki u kontekstu rasta kretanja BDP-a u 2020. godini, a svakako i u 2021. godini, kada očekujemo ozbiljan ako ne i najveći rast na nivou evropskog kontinenta – kaže Stevanović.
Na adrese 23 banke u Srbiji već su stigli zahtevi privrede za kredite kroz garantnu šemu, a trenutna vrednost “potraživanja” je oko milijardu evra.
“Nešto manje od milijardu evra je vrednost zahteva koji su pristigli u banke. Mislim da će ovo biti značajan zamajac i značajna injekcija za likvidnost i obezbeđenje obrtnih sredstava”.
Privrednicima je na raspolaganju novac koji banke odobravaju u mreži filijala širom zemlje uz garanciju države ali i krediti Fonda za razvoj, pa je na preduzećima da se odluče na koji način žele da dođu do potrebnih sredstava.
Uslovi su slični, a razlika je u kamatnoj stopi, koja kod poslovnih banaka varira i zavisi od toga da li su krediti vezani za dinar ili indeksirani u evru.
Veliko je interesovanje za kredite iz programa garantne šeme, gde su banke obezbedile dve milijarde evra s ciljem da podrže srpsku privredu kako bi se ublažio udar krize izazvane pandemijom koronavirusa, rekao je ranije za Tanjug generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić.
– Garantna šema je nastojanje države da uz pomoć banaka najranjivijem segmentu naše privrede daju sredstva kako bi prevazišli problem likvidnosti obrtnih sredstava – istakao je Vasić.
Najveći broj zahteva za garantovane kredite, oko 63 procenata, čine zahtevi mikro i malih preduzeća.
Prosečan iznos koji je potreban malim preduzećima, prema podacima UBS, je oko 150 hiljada evra, dok je prosečan zahtev za kredit u segmentu mikro preduzeća oko 45 hiljada evra.
Kod preduzetnika su ti zahtevi daleko manji pa potražuju u proseku oko 25 hiljada evra.
