Britanski izaslanik za Zapadni Balkan Stjuart Pič podseća da smo jedna od retkih zemalja koja nije nametnula sankcije Rusiji zbog sukoba sa Ukrajinom i da je na Beogradu da odluči u kom pravcu će dalje ići, bliže Zapadu ili Rusiji. Milena Lazarević iz Centra za evropske politike smatra da će se pritisci na Srbiju nastaviti. Veruje i da će EU biti vizionarski raspoložena i da će ponuditi Srbiji da joj pomogne na putu usaglašavanja sa sankcijama, naročito ako ovaj rat potraje.
U evropskim integracijama Srbije bilo je raznih izazova, ali ovaj, podstaknut rusko- ukrajinskom krizom, smatra se jednim od najosetljivijih. Analitičari ocenjuju da nam ne ide u prilog što se rat odužio, a Milena Lazarević ističe da za tako tešku špagu niko nije sposoban i da takva sposobnost ne postoji nigde na svetu.
Naglašava da se Evropa i vrednosno opredelila i stala jednoglasnije nego ikada ranije u svojoj spoljnoj politici na stranu Ukrajine. Zbog toga je, smatra, sada zaista pitanje podrške Ukrajini, osude ruske agresije postalo ne samo pitanje podrške međunarodnom pravu, već i vrednosno pitanje.
Dodaje da je u prethodnom periodu bila izuzetno jaka i snažna diplomatska aktivnost u Srbiji, da evropski zvaničnici sa svih strana i na svim nivoima jasno komuniciraju da je ovo trenutak kada Srbija treba da se opredeli.
Misli da će se ti pritisci s jedne strane nastaviti, ali s druge strane takođe ocenjuje da je EU do sada pokazala jako visok stepen tolerancije prema Srbiji.
Komentarišući mogućnost da sankcija Srbiji zbog neuvođenja istih Rusiji, Lazarevićeva se nada da do takvih razgovora uopšte neće doći.
– Pre svega verujem da će EU biti vizionarski raspoložena i da će zaista ponuditi Srbiji da joj pomogne na tom putu usaglašavanja sa sankcijama, do koga mislim da će morati da dođe, naročito ako ovaj rat potraje – očekuje Lazarevićeva.
U tom kontekstu kada je u pitanju politika proširenja, ovo je jedna vrste prilike koju Srbija, kaže, ne sme da ne iskoristi. Zato, ističe, moramo da budemo proaktivni, da tražimo i zagovaramo načine na koje EU može da ubrza naš proces pristupanja, a i da se to uradi na jedan kredibilan način.
– Mi predlažemo da se proces podeli u četiri faze, da se državama koje pristupaju daju određeni benefiti iz članstva već pre postizanja članstva, a da u onom momentu kada budemo postali članica EU napravimo privremene određene ustupke. Da malo imamo neka smanjena prava u tom prvom periodu da bi smo omogućili EU da se proširi na Zapadni Balkan pre nego što se reformiše iznutra – objasnila je Lazarevićeva.
Da li Priština može da iskoristi situaciju
Smatra da situacija u kojoj je jedna država prekršila međunarodno prava i doživela osudu celog sveta, ne može biti povod da dođe do nekih novih unilateralnih poteza bilo koje zemlje priznate, nepriznate, koje bi u toj situaciji bile nagrađene.
Mislim da će kao rezulat ove krize doći samo do većih pritisaka na obe strane da se dođe do nekog sporazuma i da se stvarno suštinski nastavi dijalog.
Takođe, nada se i da će neka vrsta ubrzanja i davanja kredibilnije perspektive članstva Zapadnom Balkanu, možda kroz jedan fazni pristup koji zagovaraju, dati zapravo i veće podsticaje kosovskim vlastima da sednu za sto i da ozbiljno razmisle o tome kako mogu naći kompromis sa Srbijom.
Ocenjuje da je cela Evropa svesna da je ovo trenutak da se Zapadnom Balkanu ponudi nešto novo. To novo svakako neće isključiti uslovljavanja, insistiranje na vladavini prava na demokratskim reformama.
– U ovom trenutku je ključno da se uvidi da je u procesu pristupanja EU neophodno da se fokusiramo na borbu protiv korupcije, na vrednosne reforme, a sa druge strane da zagovaramo i tražimo od EU da bude konkretnija u svojoj ponudi i perspektivi članstva i da će to dati odgovarajući podsticaj – zaključuje Lazarevića.
“Slučaj Borisov pokazuje koliko je bitno članstvo u EU”
Komentarišući specijalnu operaciju bugarske policije zbog zloupotrebe sredstava iz evropske kase u kojoj je priveden biši premijer Bojko Borisov, naglasila je da to pokazuje koliko efektno funkcioniše instituticija evropskog javnog tužioca.
– Bugari nisu mogli sami da se izbore s tim i to je rezultat aktivnosti jedne evropske institucije. To pokazuje, koliko je članstvo u EU bitno za rešavanje problema korupcije i koliko može da pomogne u rešavanju tog problema – navela je ona.
Ocenila je da se bugarsko društvo zasitilo od korupcije, od mafije od svega toga i da su oni bili željni promene.
– Zato je Bojko Borisov od danas u opoziciji, a ne više na vlasti – zaključila je Lazarevićeva.
