Nastavak dijaloga i normalizacija odnosa Beograda i Prištine je postala mantra specijalnih izaslanika EU i SAD Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara uoči i tokom mini-balkanske turneje, u čijoj se pozadini vrte razni scenariji o rešenju krize, ali i opasni albanski koraci. Kako SAD potenciraju državnost Kosova, srpski analitičari su sve saglasniji u stavu da će Beograd, kada je reč o dijalogu o Kosovu, trpeti pritiske.
U igru je uskočila medijska priča o novom, “belgijskom modelu” Zajednice srpskih opština koju, inače, Priština uporno odbija da formira, iako je prihvatila Briselskim sporazumom 2013. Taj model podrazumeva posebnu vrstu autonomije i obuhvata i političke nadležnosti, jer region ima zakonodavnu moć i široku autonomiju sa parlamentom i vladom. Belgijski ustav takođe uključuje stvaranje jezičkih zona, koje imaju nadležnosti u mnogim oblastima. Lajčak, međutim, nije govorio šta jeste, već šta nije model za ZSO, rekavši na kraju posete Prištini da se ne stvara srpska republika.
Da se u narednom periodu može očekivati pojačan pritisak na Srbiju, kada je reč o pregovorima, smatra i diplomata Zoran Milivojević.
Iz viđenog se, kaže, može zaključiti da će biti novog formata za dijalog o Kosovu, ali i dodaje da se zbog isključivosti Prištine teško može očekivati napredak u razgovorima.
– Činjenica da se uopšte razmišlja o toj temi, da se o ZSO razgovara mimo dogovorenog, dovodi u pitanje poziciju EU – ukazao je on za RTS.
Da je reč o pritisku, smatra i Stefan Surlić sa FPN-a.
– ZSO i pitanje srpske zajednice na KiM i njihove budućnosti stavljeni su samo i isključivo u kontekst političkog pritiska da Srbija formalno prizna nezavisnost Kosova, a da suštinski postoje decenije sistemske diskriminacije srpske zajednice na KiM – rekao je Surlić za TV Tanjug.
Inače, iza Lajčakovih i Eskobarovih leđa se, kako pišu srpski mediji, odigrava nova igra Prištine i Tirane u pravcu stvaranja “velike Albanije”.
Uoči njihove posete se pojavila informacija da je u parlament u Prištini stigao na razmatranje sporazum Albanije i Kosova o stvaranju zajedničke “teritorijalno administrativne celine”, u pograničnoj zoni na prostoru od po 30 kilometara pojasnog dela i Albanije i KiM. Albanski predstavnici govore da je reč o ukidanju granične kontrole, beogradski mediji to vide kao korak ka zajedničkoj državi. Plan o “velikoj Albaniji” je, prema rečima šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića, jedna od prilika da se vidi “koliko će Brisel i ostali biti nemi” na to. On je naveo da, kao što ćute na sve najave koje se tiču “velike Albanije”, tako ćute i na ovakve procese.
Vratiti imovinu Dečanima
Politički predstavnici u Prištini se oglušuju od 2016. o sudsku odluku o vraćanju imovine srpskom manastiru Visoki Dečani, a tim povodom se oglasio Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova.
– Ako ne sprovedemo odluku po ustavnoj presudi, možemo biti pod pritiskom da ne sprovodimo odluku istog suda za ZSO – ukazao je i dodao da kada odluči najviša sudska instanca, nema drugog puta.
