Prištinski lideri igračke zapada

General Momir Stojanović

– Govorio sam o genezi albanskog separatizma na Kosmetu.

 

Odbrana Đorđevića je došla u posed brojnih originalnih dokumenata Prištinskog korpusa, tako da mi je bilo olakšano da pokažem i dokažem kako je Srbija i 1998, ali i 1999. godine na Kosovu i Metohiji legitimno branila svoj teritorijalni suverenitet.

 

Jeste li uspeli da to dokažete?
– Mislim da jesam. Verujem da sam uspeo da pokažem kako su za kosovsku krizu odgovorne vlade Albanije i nekih zapadnih zemalja koje su po svaku cenu želele da proizvedu krizu.

 

Odakle Vam te informacije?
– Postoje brojna dokumenta koja potvrđuju da su i pre prvih sukoba u južnoj srpskoj pokrajini, na severu Albanije, postojali brojni logori za obuku terorista. Njih su obučavali oficiri albanske vojske, njihove tajne službe ŠIK, ali i neki instruktori iz stranih specijalnih jedinica.

Nedavno je na RTS emitovan prilog italijanskog novinara o zločinima OVK-a. Je li moguće da naše obaveštajne službe nisu znale za sve to?
– Naravno da su znale, ali te informacije su u tom trenutku za zapad bile irelevantne. Mi smo imali konkretne dokaze, izjave uhapšenih da su predstavnici Oebsa pomagali OVK u logistici i pravljenju mapa. I ništa nije bilo. Zar ne?

Šta ste rekli o umešanosti stranih obaveštajnih službi, ipak ste bili direktor VBA?
– Zbog odličnog geostrateškog položaja Balkan je uvek bio zanimljiv za strane obaveštajne službe. Hašim Tači je ne samo američki čovek, već je tvorevina CIA, njihova igračka. Ramuš Haradinaj je nemački čovek.

Taj izbacivač iz noćnih klubova u Nemačkoj je planski i sistematski pripreman za završni čin koji je otpočeo njegovim ilegalnim ubacivanjem na prostor Kosova marta 1998. zajedno sa grupom terorista, članova takozvanog Glavnog štaba OVK-a.

Njih dvojica trenutno nisu u dobrim odnosima?
– Nije nimalo sporno da su oni u sukobu, ali ne zaboravite da su takođe i pod čvrstom kontrolom svojih zapadnih mentora. Dobijaju s vremena na vreme packe kojima im se poručuje da ipak budu svesni ko su prave gazde. Otuda je i na Kosovu, ako se izuzmu neki mafijaški obračuni, relativno mirno. Haradinaju je poklonjena Metohija, a Tačiju – Kosovo. I vuk sit i koze na broju. Jedino što je Srba sve manje.