Tanjug
Kosovske bezbednosne snage

Priština uveliko ulazi u drugu, veoma opasnu fazu formiranja vojske, a koja podrazumeva ne samo značajno povećanje ljudstva, već i nabavku teškog naoružanja. Deo planova lidera kosovskih Albanaca je i da u uniforme obuku i Srbe, uvođenjem obaveznog vojnog roka, što bi, kako je Beograd upozorio i NATO, odnosno Kfor, i celu međunarodnu zajednicu, moglo da ima posledice po stabilnost i bezbednost u celom regionu.

Priče o obaveznom vojnom roku, koje je otvorio Aljbin Kurti po dolasku na mesto premijera, pre nekoliko dana ponovo je podgrejao njegov ministar odbrane Armend Mehaj. Ova vest usledila je nakon što su odlučili da budžet Ministarstva odbrane sa oko 70 miliona evra podignu na 100 miliona u narednoj godini.

Zamisao Prištine da Kosovske bezbednosne snage (KBS) transformiše u vojsku postala je operativna decembra 2018, kada je parlament usvojo tri sporna zakona koji predviđaju da se ovaj plan zaokruži u narednih 10 godina. Iako je i usvajanje tih propisa, kao svaki naredni korak koji je Priština činila u militarizaciji Kosova, bilo apsolutno nelegalno i u suprotnosti sa svim međunarodnim aktima, uključujući i Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, velike sile ne samo da su na to žmurile, nego su kosovskim Albancima davale i vetar u leđa.

Prištini u stvaranju vojske najviše pomažu SAD, ali i Turska i Nemačka, koje ne samo da im doniraju modernu opremu i naoružanje, nego i obučavaju njihov oficirski kadar.

Premijerka Srbije Ana Brnabić upozorila je u utorak čelnike NATO na opasnost od transformacije tzv. KBS u oružane snage i uvođenje obaveznog vojnog roka koje posebno zabrinjava Srbe.

Vojni analitičar iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam Vlade Radulović kaže da nema dileme da se ubrzava stvaranje oružanih snaga lažne države.

– Povećali su budžet za odbranu, a sada kreću u nabavku ozbiljnijeg naoružanja – lakih prenosnih raketnih sistema PVO za borbu protiv helikoptera, dronova, aviona u niskom letu, kao i sistema za protivoklopnu borbu. Sledeći korak je da se profesionalni sastav dopuni preko uvođenja obaveznog vojnog roka. Oni su već povećali broj pripadnika aktivnog sastava sa 2.500 na 5.000 ljudi, a rezervu sa 800 na 3.000. Ukoliko se Priština odluči da ide na veće angažovanje regruta, dolazimo do toga da će moći da računaju na značajan broj vojno obučenih. Tu su i veteranska udruženja, tzv. OVK i aktivnosti koje oni imaju – naveo je Radulović.

On kaže da Srbi sa Kosova treba da budu zabrinuti ne samo zbog samog jačanja onoga što će Priština nazvati “vojskom Kosova”, nego što će ta vojska, kao i KBS, proisticati iz nekadašnjeg kosovskog zaštitnog korpusa, gde su i komandna struktura i ljudstvo mahom iz terorističke OVK.

– Nije više samo u pitanju tehnika i ljudstvo, već ima i opasne simbolike. Zaista bi bilo neshvatljivo da neko od Srba pristupi takvoj vojnoj organizaciji – smatra Radulović.

I politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je Priština ubrzala formiranje oružanih snaga, “što su zdušno podržali pokrovitelji njihove lažne nezavisnosti”.

– Zapadne sile time najgrublje krše Rezoluciju 1244 SB UN. Ukoliko se nastavi taj proces pravljenja “vojske Kosova”, Srbija mora što hitnije da uspostavi kontrolu nad delovima pokrajine sa srpskom većinom. U krajnjoj liniji, ako NATO krši Rezoluciju 1244 i omogućava Albancima da prave svoju vojsku, mi imamo pravo na to da pošaljemo 1.000 vojnika na KiM. NATO, odnosno Kfor, se nažalost ne ponaša kao mirovna misija već kao okupaciona snaga koja je došla na Kosovo da stvori kvislinšku državu i vojsku. Ovo što oni rade je apsolutno protivno svim međunarodnim dokumentima – navodi Anđelković.

Kada je reč o pomoći u tehnici, logistici i obuci koju Turska i Nemačka pružaju Prištini, Radulović podseća da je Ankara nedavno KBS donirala oklopna višenamenska vozila.

– Priština je iskazala interesovanje i za minobacače kalibra 120 mm i zabrinjava me mogućnost da bi mogla uskoro i to da dobije, jer turske kompanije prave samohodne minobacače – kaže Radulović.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here