Pismo američkom predsedniku Džozefu Bajdenu za unapređenje odnosa SAD i Srbije, koje je uputila grupa od 16 američkih kongresmena, izazvalo je ozbiljnu paniku u Prištini. Da politički predstavnici kosovskih Albanaca imaju razloga za zabrinutost govori i sadržaj pisma iz kojeg se vidi da kao prijatelji Srbije žele još bližu saradnju dve zemlje.
– To je ozbiljan politički gest prema Srbiji, koji potvrđuje da bilateralni odnosi idu uzlaznom linijom – prokomentarisao je ovaj potez za “Vesti” diplomata Zoran Milivojević.
On objašnjava da su potpisnici iz obe američke partije, da je reč o kongresmenima koji su članovi vrlo značajnih tela, Odbora za spoljnu politiku, pa za odbranu obaveštajne poslove…
– To su ličnosti koje direktno učestvuju u kreiranju politike i stava prema Srbiji. To pokazuje da je dinamika odnosa bila pozitivna i da je sa obe strane uložen napor da se oni izdignu na viši nivo – kaže naš sagovornik.
Pismo kongresmena, kako tumači, predstavlja osnov za buduću saradnju sa rekapitulacijom istorijata diplomatskih odnosa, a prvenstveno činjenice da su Srbija i Amerika u Prvom i Drugom svetskom ratu bile na istoj strani, odnosno u savezništvu, da su vodile borbu za iste vrednosti i bile pobednice.
Važna vest, kaže državni sekretar u MSP Nemanja Starović i ukazuje da je to pokazatelj da se Srbija promenila i da ima kapacitet da širom sveta o sebi projektuje pravu sliku. Poziv kongresmena je, ističe, rezultat predanog rada Ambasade Srbije u SAD u prošlih godinu i po dana.
On je istakao važnost činjenice da to nije partijska stvar, jer su kongresmeni iz obe političke partije.
Ova vest, prema njegovim rečima, izazvala je visok stepen nezadovoljstva kod albanskih političara u Prištini, pre svega jer su oni uljuljkani u nekoj vrsti bezrezervne podrške iz SAD.
– Navikli su na to da će se iz Vašingtona uvek situacija na Balkanu posmatrati na jedan binaran način, gde imamo apsolutne saveznike i apsolutne rivale, i da će u takvoj postavci za Srbe biti rezervisana uloga loših momaka – naveo je on za RTS.
Povodom pisma američkih kongresmena oglasio se Bedžet Pacoli, lider Alijanse za Kosovo, sa ocenom da “zabrinjava pojačan uticaj Srbije u Vašingtonu.
– To zahteva da Priština i Albanija deluju zajedno u SAD i suprotstave se diplomatskim aktivnostima Srbije. Neophodno je da Priština ostavi po strani unutrašnju polarizaciju i fokusira se na konsenzus i jedinstvo o ključnim “spoljnopolitičkim pitanjima” – napisao je na Fejsbuku Pacoli i naveo da će se pridružiti svakoj takvoj inicijativi kao član Kisindžerovog komiteta.
S druge strane Faton Bisljimi, bivši poslanik DSK, uputio je pismo kongresmenima i zatražio od njih da povuku potpise sa pisma poslatog Bajdenu navodeći da ono, “ne odražava istorijsku istinu”.
Bisljimi je pismo objavio na Fejsbuku, a u njemu je, između ostalog, ukazao na “ubistvo” braće Bitići, navodeći da nijedan član Kongresa ne treba da ostavi po strani “zločin” protiv građana SAD. Ne treba, kako je naveo, zaboraviti da su Albanci na Kosovu, 11. septembra, palili sveće da podele bol sa SAD, a Srbi slavili i palili zastavu Amerike na ulicama Beograda.
Za još bolje odnose
Ukazujući na važnost sadržaja pisma kongresmena Zoran Milivojević je istakao da se iz njega vidi šta može da bude kvalitet odnosa u budućnosti i gde mogu pozitivno da napreduju. To je, kaže on, istorijat dug 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.
– Posle Berlinskog kongresa 1881, srpska vlada je sa SAD potpisala ugovor u čijoj je osnovi bila ekonomska saradnja, ali sa političkom dimenzijom, pa još od tada imamo klauzulu najvišeg povlašćenja koja je još važeća – objasnio je ovaj diplomata.
Glas za nas
Ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić poručio je da su prijatelji Srbije u Kongresu SAD podigli glas u korist Srbije i jačanja odnosa između dve zemlje.
– Ugledni i uticajni predstavnici naroda SAD iz obe partije podržali su Srbiju i zatražili dalje unapređenje saradnje i partnerstva sa našom zemljom započetog pre 140 godina – napisao je Đurić na Tviteru.
Plod diplomatije
Nemanja Starović je rekao da se ne seća da je Srbija ikada imala tu vrstu podrške u Kongresu i toliko članova koji bi potpisali takvo pismo.
– Za tu aktivnost Srbija nije anagažovala nikakvu lobističku agenciju. To je isključivo plod delovanja naše diplomatije u Vašingtonu – kaže on.
