Priština ni posle prihvatanja Vašingtonskog sporazuma ne miruje, već bez obzira na potpisano, nastavlja akcije na više frontova: od nastavka lobiranja za priznanje državnosti Kosova do otvaranja prištinske Kancelarije za pružanje pomoći građanima Preševske doline, koji je deo javnosti okarakterisao kao pandan Zajednici srpskih opština.
Tome se ubrzano pridružila Tirana, jer je na zajedničkoj sednici albanske i tzv. vlade Kosova potpisan sporazum o osnivanju Radne grupe za uspostavljanje Zajedničkog fonda za Preševsku dolinu.
Ova politička priča se vraća u orbitu javnosti baš kad Beograd insistira da se u Briselu razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, što Priština uporno odbija.
Te akcije Nenad Mitrović, poslanik SNS i odbornik u bujanovačkom parlamentu, vidi kao smišljeni pritisak na Srbiju.
– Cilj Prištine nisu pregovori u Briselu koji treba da donesu rezultat, već lobiranje za priznanje nezavisnosti tzv. države Kosovo – kaže Mitrović za “Vesti”.
Mitrović smatra da se otvaranje kancelarije na jugu Srbije forsira u cilju dodatnog pritiska na albanske lidere s juga Srbije da istraju u isključivanju Srba i Roma iz nove vlasti Bujanovca, a potom i iz Preševa iako tamo nije bilo lokalnih izbora u junu. Uz napomenu da je sinhronizovana akcija potekla iz Tirane naš sagovornik objašnjava da je planirano da kancelarija zbije redove u albanskim strankama među kojima postoji razdor, kako ne bi popustili, već ostali u lokalnoj koaliciji.
– Poslanici s albanske izborne liste su prošle nedelje ponovo boravili u Tirani na nekakvim dogovorima, a sve su glasnije spekulacije da posle prve faze ustanovljenja svealbanske većine, u drugoj fazi, ta kancelarija treba da održi koaliciju partija Albanaca – ukazao je Mitrović.
Da nije samo reč o pomoći Albancima na jugu Srbije, vidi se iz izjave tzv. kosovskog premijera Avdulaha Hotija, koji je posle sastanka sa predstavnicima Albanaca s juga Srbije u Prištini poručio da će se nova kancelarija “baviti i pitanjima koja nisu navedena u odluci”.
S druge strane, Priština, koja se u Beloj kući obavezala da u narednih godinu dana neće lobirati za priznanje Kosova, već ga je tražila ne samo od Bosne i Hercegovine, nego, kako kažu u Pokretu obnove kraljevine Srbije, od još dve države članice Evropske unije.
– Nije se osušio potpis na Vašingtonskom sporazumu, a Albanci su ga prekršili tražeći od BiH, Grčke i Rumunije priznanje lažne države Kosovo. Kao recipročnu meru Srbija treba da nastavi kampanju ubeđivanja zemalja da povuku odluku o priznanju Kosova, koja je dala rezultate u prethodne dve godine – rekao je lider POKS Žika Gojković.
Tirana se pridružila
Posle Prištine, i Tirana je na sastanku albanske i tzv. kosovske vlade potpisala sporazum o finansijskoj pomoći Preševskoj dolini, a tzv. šefica diplomatije Meljiza Haradinaj Stubla je poručila “da treba pružiti veću podršku Albancima iz Preševa, Medveđe i Bujanovca”.
– Diskriminisani su, krše im se osnovna prava, a postojanje svedeno na minimum, što važi i za Albance u Crnoj Gori. Vreme je da učinimo nešto za Albance van naših granica čije su oči uprte u nas – rekla je Stubla.
Brojke sve govore
– Naivan je onaj ko veruje da će osnivanje kancelarije doneti konkretno pomoć i Albancima na jugu Srbije jer su to simbolične brojke u odnosu na ono što ulaže država Srbija – kazao je Nenad Mitrović. On je izneo podatak da je tzv. vlada u Prištini pomogla u prošloj godini sa 40.000 evra dok je Beograd samo u komunalnu infrastrukturu uložio 2,5 miliona evra.
Obnovljena priča
Albanski odbornici su 2015. u skupštinama Bujanovca, Preševa i Medveđe na zajedničkoj sednici usvojili Deklaraciju o Zajednici opština Preševske doline, ali zbog njihovih neslaganja ona nikada nije zaživela. Tada je formiranje kočila najveća stranka Partija za demokratsko delovanje.
