Priština je i tokom poslednje runde briselskih razgovora nastavila da igra žmurke kad je reč o zajednici srpskih opština, odbijajući po ko zna koji put razgovore o formiranju te zajednice, iako je to deo Briselskog sporazuma iz 2013. godine.
Nije to neočekivan scenario Prištine, ukazuje za “Vesti” Milisav Paić, diplomata i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga, uz napomenu da su ovi razgovori u Briselu postali “ritual bez sadržaja”.
Ističe da je Aljbin Kurti jasan po pitanju ZSO i da mesecima ponavlja da neće formirati zajednicu koja je za Beograd ključno pitanje.
– Očito misle da je taj proces pod okriljem EU izgubio smisao, a pritom je do briselskog dijaloga došlo nekoliko dana posle drugog kruga lokalnih izbora na KiM, na kojima je Kurtijeva partija doživela veliki neuspeh i izgubila vlast u najvećim gradovima. U toj situaciji, on taktički ne bi o ZSO, da to ne bi bilo shvaćeno kao njegova slabost – ukazuje Paić.
Da se vrati u UN
On smatra da ako EU nije u stanju da vodi dijalog, treba da ga vrati tamo gde je sve počelo u Ujedinjene nacije.
– Svaki dogovor inače mora da prođe kroz SB UN jer bez toga nema nikakav međunarodno-pravni osnov – kaže Paić.
– Da bi bilo korektno da EU, ako nije u stanju da izvede proces normalizacije do kraja, kaže da ne može to da uradi i da vrati mandat za pokroviteljstvo nad razgovorima UN – smatra i Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM u Skupštini Srbije.
Takvo ponašanje političkih predstavnika Prištine, prema njegovim rečima, pokazuje da raznim političkim manevrima izbegavaju ozbiljne razgovore, kao i da bi da menjaju ono što je dogovoreno u Briselu.
Beograd, kako je rekao za “Vesti”, ne sme dozvoliti da bude optužen za eventualni neuspeh dijaloga. Drecun smatra da u narednom periodu, treba pokušati da na dnevni red u sedištu EU uđe pitanje uvođenja vojnog roka za Srbe u tzv. vojsci Kosova.
– Pitanje je da li će biti sankcionisani Srbi koji neće hteti da se odazovu pozivu za služenje vojnog roka – kazao je on i istakao da će sigurno biti stvorene velike tenzije jer Priština želi da stvori utisak da je reč o multinacionalnoj vojnoj formaciji.
Podseća da je u kosovskim snagama bezbednosti oko 40 Srba što je, kako je naveo, mali procenat, ali je pritisak na Srbe veliki.
Oni se, prema njegovim rečima, organizuju kao klasična vojska i u tome imaju veliku podršku Velike Britanije, Nemačke, Turske i SAD inače i ključnih zemalja koje logistički pomažu formiranje tzv. kosovske vojske.
Kurti ubija dogovor
Priština je tokom nastavka dijaloga u Briselu, kako je naveo direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, odbila razgovor o formiranju ZSO, iako je srpska delegacija na tome insistirala i navela konkretne korake u formiranju ZSO.
– To je za nas pitanje svih pitanja, srce samog dijaloga i ako ćemo razgovarati o normalizaciji odnosa, možemo isključivo ako dođe do formiranja ZSO i implementacije već postignutih sporazuma – rekao je on za RTS i dodao da je to bila i poruka šefova diplomatije država članica EU.
On smatra da Kurti šalje poruke koje ubijaju dijalog i stavljaju pod noge sve postignute sporazume, ali će Beograd, kako kaže razgovarati i insistirati na ZSO, jer je važno da se razgovara koliko god razgovori bili teški.
Zapad žmuri
Milisav Paić ukazuje da Zapad nije spreman da izvrši pritisak na Prištinu da sprovede Briselski sporazum.
– Mada su deklarativno za sporazum, mislim da zapadne zemlje imaju rezerve prema njemu jer da su voljni da urade nešto po pitanju ZSO, mogli bi jer imaju jake mehanizme – objasnio je naš sagovornik.
Samo da otežaju Srbima
Milovan Drecun kaže da Aljbin Kurti priča kako oni žele da razgovaraju o pitanju nestalih i raseljenih, ali napominje da se o tome ne može razgovarati kad prištinska strana neće da realizuje deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na slobodu kretanja, zaštitu imovine, pravosuđe i energetiku.
– Priština sve gura u stranu otežava Srbima bilo kakav povratak, a onda kao hoće da razgovaraju o pitanju raseljenih. Igraju igru – kaže Drecun.
