Jednoglasna preporuka Parlamentarnog odbora NSW jeste da se takozvana prisilna kontrola u porodici proglasi za krivično delo, s tim da je Odbor svestan da se to neće dogoditi bez prethodne edukacije, obuke i konsultacija s policijom, pravosuđem i radnicima na terenu.
Grupe za podršku žrtvama nasilja u porodici pozdravile su ovu preporuku.
Odbor je preporuku dao nakon osmomesečne istrage u kojoj je saslušano više od 100 svedoka.
– Nije preterivanje, ali kontrola partnera je tiha, skrivena i smrtna pandemija – napisala je u izveštaju predsedavajuća odbora, Natali Vord.
Izveštaj opisuje prisilnu kontrolu kao oblik zlostavljanja u porodici u kojem počinioci žele da oduzmu autonomiju i slobodu svog partnera. To može da uključuje postepenu eskalaciju taktika, kao što je izolovanje od porodice i prijatelja, ponižavanje, praćenje kretanja i oduzimanje sposobnosti donošenja odluka o finansijama ili izboru odeće.
– Iako prisilna kontrola ne uključuje uvek fizičko nasilje, ona je čest faktor u ubistvima intimnog partnera – naglašava se u izveštaju.
Sud za ubistva Novog Južnog Velsa potvrđuje da je od 112 ubistava intimnih partnera, u 111 slučajeva, ili u 99 odsto, prethodila prinudna kontrola prema žrtvi.
Vord je opisala prinudnu kontrolu kao oblik „domaćeg terorizma“ koji trpe žene i deca.
Hejli Foster, izvršna direktorka Službe za silovanja i nasilje u porodici, smatra da ovaj izveštaj odbora predstavlja “prekretnicu u kolektivnoj borbi za sigurnost i pravdu za ljude pogođene seksualnim i porodičnim nasiljem”.
Odbor je dao 23 preporuke Vladi Novog Južnog Velsa, ali je ujedno istakao da prinudna kontrola ne treba da se uvede kao krivično delo dok god policija, radnici na terenu i ostali ne prođu “značajan program edukacije, obuke i konsultacije”.
Ova podrška bi trebalo da reši zabrinutost da će sa uvođenjem prinudne kontrole kao krivičnog dela, doći do pogoršanja postojećih problema mogućeg policijskog zlostavljanja, uključujući i pogrešnu identifikaciju žrtava od strane policije.
Izveštaj takođe preporučuje edukativne kampanje za autohtono stanovništvo Australije, kulturno i jezički raznolike zajednice, kao i za LGBTIQ+ zajednicu. Takođe, i za osobe sa invaliditetom i za one koji žive u ruralnim i udaljenim regionima, bez obzira na to da li je prinudna kontrola uvedena kao krivično delo.
Traži se i da sadržaji o ovom vidu kontrole budu uključeni u školske programe u okviru tema o međusobnom poštovanju.
Izveštaj daje i druge preporuke, uključujući izmene Zakona o zločinima (nasilje u porodici i prema ličnosti) iz 2007. godine kako bi se stvorila “jasna i dostupna definicija nasilja u porodici”, koja će da uključi i prinudnu kontrolu.
Preporučeno je i povećanje maksimalne kazne zbog kršenja naloga za lišavanje slobode radi bolje zaštite žrtava. Reforme zakona o nasilju u porodici su u inostranstvu već nekoliko godina u toku, a kao nova krivična dela, prisilna kontrola je uvedena u Škotskoj, Engleskoj i Velsu.
Iako neke australijske države i teritorije priznaju prinudnu kontrolu prema građanskom pravu, Tasmanija je za sada jedina australijska država koja je ovakvo ponašanje okarakterisala kao krivično delo.
SITUACIJA U OSTALIM DRŽAVAMA I TERITORIJAMA
Od predloga zakona do odbačene ideje
Južna Australija: Predlog zakona je pred parlamentom ove države.
Zapadna Australija: Državna vlada trenutno istražuje mogućnost uvođenje zakona o prisilnoj kontroli, koji bi inkriminisao ovaj oblik nasilja u porodici, a takođe poboljšao sistem krivičnog pravosuđa za žrtve seksualnog zlostavljanja.
Kvinslend: Nezavisna radna grupa konsultovaće se o uvođenju zakona o prinudnoj kontroli, o čemu će izvestiti do oktobra ove godine.
Viktorija: Prošle godine je tadašnja viktorijanska državna tužiteljka Džil Henesi tražila od Ministarstva pravde da se razmotre opcije za jači odgovor na prinudnu kontrolu kao oblik nasilja u porodici.
Severna Teritorija: Vlada ove teritorije razmatra da nasilje u porodici bude obuhvaćeno krivičnim zakonom.
Australijska Prestonička Teritorija (ACT): Vlada je odbacila da podrži predlog da se prisilna kontrola proglasi kriminalnim aktom, pravdajući to činjenicom da već regulisana građanskim zakonom.
