Petak 11.01.2019.
00:25
sputniknews.com

Dan kad je Makedonija postala vlasništvo Albanaca

EPA/GEORGI LICOVSKI
Protesti u Makedoniji (Foto: Arhiva)

Ustavni amandmani koje bi trebalo da usvoji Sobranje, što bi omogućilo promenu imena Makedonije i odblokiralo put te zemlje ka EU, ali i NATO-u, u rukama su — Albanaca. Makedonski premijer Zoran Zaev za te izmene nema potrebnu većinu od 80 poslanika od ukupno 120 koliko ih ima u Parlamentu Makedonije, zbog čega je primoran na kompromise sa Albancima.

Da li to definitvno znači da su Albanci u Makedoniji postigli svoj cilj i postali ravnopravni sa Makedoncima? Kuda sve to može da odvede Makedoniju?

Analitičar iz Makedonije Aleksandar Daštevski kaže za Sputnjik da što se tiče zahteva albanske opozicione partije Bese, on se nada da oni neće biti prihvaćeni jer traže da se iz Ustava izbaci sve što asocira na makedonsko. Ukoliko se to desi, Daštevski kaže da će se Zaev opet naći u slepoj ulici, jer na to neće pristati makedonski poslanici.

- Albanci ne da su ravnopravni, nego imaju više prava nego bilo koja manjina u svetu i više prava od samih Makedonaca. Oni su sada u situaciji da ucenjuju - naglašava Daštevski.

EPA/GEORGI LICOVSKI
 

On tvrdi da bukvalno sve u Makedoniji zavisi od Albanaca, kao i da će svaka vlada zavisiti od njih.

- Teško je zamisliti bilo kakvu vladu bez albanskih partija. Oni uvek mogu da nameću svoje uslove. Pritom, kad se radi o njihovim interesima oni su udruženi, a kad se radi o makedonskim interesima oni su uvek protiv - objašnjava naš sagovornik. 

Daštevski nije siguran da li će se i kada završiti "saga o amandmanima", ali podseća da sutra ističe rok za izglasavanje tih amandmana koje je postavio NATO.

Prema njegovim rečima, treba očekivati da u pregovore sa Besom umeša strani faktor kao što su Amerikanci, koji će predložiti neko „srednje rešenje“ koje bi bilo prihvatljivo za sve.

Iako je juče postigao dogovor sa liderom albanske opozicije u toj zemlji Zijadinom Selom, predsednikom Alijanse za Albance, o podršci za ustavne promene, to mu nije uspelo sa takođe opozicionim albanskim pokretom Besa.

Prema našim saznanjima, Zaev će pristati i na malo revidirane zahteve Bese, jer želi da Sobranje izglasa ustavne promene kako bi se na proces promene imena Makedonije stavila tačka i krenulo ka evroatlantskim integracijama.

Albanski lideri imaju niz zahteva za Zaeva, počevši od toga da se iz Ustava izbriše formulacija "makedonski građani" i da piše samo "građani", čime se izjednačavaju Albanci i većinsko makedonsko stanovništvo, pa do toga da se iz Preambule Ustava izbriše rečenica "građani koji žive u granicama", čime brojna albanska dijaspora dobija ista prava kao i Makedonci koji žive u Makedoniji. Zaev je pristao i na zahtev da takozvano Kosovo bude dodato u Ustav kao susedna država, kao i na još jedan amandman kojim se definiše da makedonsko državljanstvo, odnosno pojam "građanin Severne Makedonije" ne određuje etničku pripadnost građanina.

S druge strane, ako želi da ima potrebnu većinu, Zaev će morati da prihvati i zahteve Bese da albanski jezik bude drugi službeni jezik u Makedoniji i da se priznaju posebna socijalna prava boraca iz Drugog svetskog rata i svih narodnooslobodilačkih ratova Makedonije, u koje se uključuju i prava boraca OVK. 

2019 © - Vesti online