Ponedeljak 06.11.2017.
00:11
A. Vučićević - Vesti

I NASA se klanja Nišlijki

twitter.com/veselatanaskovi?
Vesela Tanasković

- Čelnici NASA su prepoznali vrednost mog naučnog rada i pozvali me u istraživački centar. To je pravi mali grad kod San Franciska od 10.000 ljudi. Tu se nalazi i Svemirski centar, ali i kompanije kao što su Tesla, Gugl, Amazon, Fejsbuk. Zadivljena sam kako se ovde nauka osnažuje da bude korišćena u komercijalne svrhe jer su odavno shvatili da znanje mora da bude povezana s biznisom - kaže Vesela.

Tepih pravi struju

Ona priča da je u NASA trenutno 90 mladih naučnika iz 47 zemalja, a od toga su 52 žene. Jedina je sa Balkana, ali svi su kao porodica. Sa njom je devojka Rozan iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i nosi hidžab, ali je izumela tepih koji pravi struju. Tu je i momak iz Holandije čiji izum je električni auto koji se puni dva puta godišnje. I Džamil koja je kao dete jedva preživela glad, a danas u Keniji ima uspešne projekte za farmere.

Sadi šumu kod Dubaija

Šeik Dubaija Muhamed bin Rašid al Maktum pozvao je Veselin tim da pošumi pustinju kod Dubaija do 2020. godine.
- To je veliki izazov jer imamo samo dve godine, ali nadam se da ćemo uspeti sadnjom drveta moringa peregrina, koje brzo raste i daje jestive plodove - odlučna je Vesela Tanasković.

- Ovde se pravi i meso iz veštačkih ćelija, kako bi se sprečilo ubijanje životinja. Svi su pravi vizionari, okrenuti ka budućnosti - zadovoljna je Vesela.
Ideja za doktorski rad potekla je od njenog oca koji je bio fasciniran Nilom i i hidrotehničkim sistemom Asuana, odnosno mogućnošću da se iskoristi nagomilano blato reka. Oko 42 odsto svetskih rezervi pijaće vode u ovakvim rezervoarima biće ugroženo do 2050. godine. Pošumljavanje samo jednog dela Sahare moglo bi godišnje da apsorbuje milijardu i dvesta miliona tona ugljen-dioksida.

Patent u Beču

- Imaćemo veliki problem da održimo naše slatkovodne rezerve, bez obzira na klimatske promene i globalno zagrevanje koji samo pogoršavaju situaciju - kaže Vesela.

Ona je na kongresu o zemljištu Evrosoil predstavila svoju ideju o Zelenoj Sahari, učestvovala je u programu Global Solutions
na Singularitdž Universitdž u SAD, kao prva osoba iz Srbije.
- Svoj rad patentirala sam u Beču i želim da moj projekat bude primenjen u zemljama severne Afrike. Moj primer mora da bude inspiracija mladima u Srbiji. Deca moraju više da se bave naukom - poručuje Vesela Tanasković.

U krevetu Nila Armstronga

Mladi naučnici u NASA spavaju u bunkerima u kojima su spavali prvi astronauti iz projekta putovanja na Mesec.

- Kad sam čula gde ćemo da spavamo i kad sam ušla u moju sobu, sva sam se naježila. Svakog dana pitala sam se da li je baš Nil Armstrong spavao u mom krevetu. Sve je tamo ostalo isto, kreveti, plakari... Nema tamo nikakvog luksuza. Imala sam prilike da čujem predavanje od prve žene muslimanke koja je odletela u svemir. Bila je izbeglica, a s 40 godina je postala astronaut - oduševljena je Vesela.

Snovi iz detinjstva

Vesela je rođena u Nišu 4. januara 1985. godine. Tamo je završila gimnaziju "Svetozar Marković". Diplomirala je arhitekturu na niškom Građevinsko-arhitektonskom fakultetu, a doktorirala je urbano planiranje na Tehničkom univerzitetu u Beču. Kako kaže, još u detinjstvu se interesovala za očuvanje planete. Kada je odrasla odlučila je da se bavi svojim snovima iz detinjstva, da planetu učini lepšim i boljim mestom.





 

2019 © - Vesti online