Ponedeljak 01.09.2014.
18:00
J. Arsenović - Vesti

Dijaspora najbolji investitor

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u prvoj polovini 2014. godine je na ime doznaka u Srbiju pristiglo 1,27 milijardi evra, tako da se može očekivati da će do kraja godine taj iznos biti nešto manji od prošlogodišnjeg kada je stiglo 2,86 milijardi evra.


- Nažalost, veći deo tih deviznih doznaka odlazi u potrošnju, a ne u investicije, što je posledica dugogodišnje politike koja nije stimulisala dijasporu za ulaganja u domaću privredu. Tako se jedan deo tog novca i vraća u inostranstvo kroz uvoz roba koje kupuju ovdašnji potrošači - komentariše za "Vesti" univerzitetski profesor Vladimir Grečić.


Kao i ranijih godina, najviše novca dolazi iz Nemačke, gde ima i najviše srpskih radnika, slede Austrija, Švajcarska i Francuska (videti tabelu).

Sedam odsto od BDP

U samom smo vrhu i kada se novac po osnovu doznaka procentualno izrazi kroz učešća u bruto društvenom proizvodu (BDP), pa on iznosi sedam odsto, što nas svrstava na deseto mesto. Ispred nas od zemalja u regionu su BiH (11 procenata), Crna Gora i Albanija (po osam). Svetska banka je na ovu listu stavila i Kosovo, pa novac koji šalju Albanci s Kosmeta učestvuje čak sa 17 procenata u BDP koji se na godišnjem nivou ostvari u otcepljenoj srpskoj južnoj pokrajini.

S obzirom na to da je malo novca otišlo u investicije, teško je reći da se doznakama država godinama drži na bajpasu od bankrotstva, ali se to sigurno odnosi na porodice u Srbiji.


- Ne bi se moglo reći da su naši sunarodnici koji rade u inostranstvu spasili otadžbinu od bankrotstva, ali da njihove doznake svakako pomažu građanima je nesumnjivo, jer bi siromaštvo bilo mnogo veće da nema tih novčanih pošiljki - komentariše Grečić.


Stari vic da Srbi zarade 100, dobiju 150, a potroše 300 evra mogao bi tako svoje logično objašnjenje da ima u doznakama koje su se pokazale kao najstabilniji izvor prihodovanja prosečne srpske porodice. Računa se da oko 800.000 stanovnika u Srbiji svoj koliko-toliko pristojni život duguje upravo dotacijama iz inostranstva.


Da je dijaspora najsolidniji i najverniji investitor, a koji pri tom ne propituje mnogo gde su otišle pare, govori i uporedni podatak koliko je za deceniju srpske tranzicije ušlo stranih investicija, a koliko doznaka.


- Samo po osnovu takozvanih tekućih transfera, u kojima dominiraju doznake, od 2001. do kraja 2012. u neto iznosu stiglo je više od 34 milijarde evra. Poređenja radi, na ime stranih direktnih i portfolio investicija, u tom periodu inkasirali smo znatno manje - oko 19,5 milijardi evra - navodi ekonomista Mlađen Kovačević.


Svetska banka je ranijih godina iznos doznaka u Srbiju umela značajno da uveća u odnosu na izveštaj NBS, ali je poslednjih godina metodologija nešto ujednačenija, pa se procena SB sada približila podacima centralne srpske banke.


Prema SB, Srbija je u prošloj godini na ime doznaka dobila oko tri milijarde dolara. Uzimajući u obzir zemlje Istočne Evrope i Centralne Azije, to je našu zemlju svrstalo na četvrto mesto, posle Ukrajine, Tadžikistana i Rumunije.

Odlaze cele porodice


Koliko će ovaj dijasporski Deda Mraz da potraje, veliko je pitanje, između ostalog i zato što je sve veći broj ljudi koji sa celim porodicama napuštaju Srbiju, pa nemaju kome od bliže familije ni da šalju novac.
- Te doznake će se verovatno vremenom smanjivati, mada ne tako brzo. U odnosu na sedamdesete i osamdesete kada su ljudi odlazili da zarade novac, naprave kuću u Srbiji i vrate se, sada odlaze cele porodice - ističe Grečić, dobar poznavalac demografskih i imigracionih tokova u Srbiji.

2019 © - Vesti online